Marketing
NTI MIŠA, MOJ ŠJOR IVE!
Moj šjor Ive, govorili su naši stari, a i danas se to isto ponavlja u svin prilikan: ima nas
svakakvi, Ne moreš ni dva kamenčića, koja su brez pameti, nać ista!
A di ćeš među ljudin nać dva ista čovika!
Bog je tako otija!
I dobro je učinija!
A učinija je to tako da bi nas lašnje pratija na svomen ekranu gori, kako bi ja reka.
Evo ti jednoga primira:
Od ranoga ditinstva, čin je prooda, Selko je počeja krast, od frnje, priko jaja do kokoši...
Svi su govorili: to mu je u krvi!
Šta je biva stariji, kako je resta, tako je sve velikije zalogaje jamljiva.
A ovo naše drpljivo vrime dalo mu je jaka krila i dopuštenje i mogućnosti.
Sve šta je stvorija, ukra je. I nije se uznojija. I nema žulja nijednoga.
I reka bi čovik, kad ga sritne: sritan je!
Je, đavla, moj šjor Ive!
Ma, da je on svakon svomen ditetu čuda. I tribali bi ga, šta se toga tiče, držat ka kralja i
nosat po čitavon velikon gradu od gostijone do otela i častit ga ka velikana. I ka Boga ga uzvišivat!
Ali nije tako. Svi jedva čekaju da ga đava odnese u selo iz grada. Unda su najmirniji jerbo ij ne sramoti
falisanjen i likerin
Unda, ima još nešta: puno je ubra love ka član komisije za rišavanje pitanja
oni lažni boraca i invalida, šta se prid komisijon krevelje, privrću očiman, zabezde se u brdo i ne pušćaju
poglede š njega za cilo vrime prigleda, vuku nogu za štakan ka divlji gudini, ranjeni i prismrtni, obisu baren
jednu ruku pa je pridržavaju drugon, a svako malo zamanu glavon ka da izbigavaju boksački direkt...A sve po njegovon naputu.
S onin pravin, šta su prolili krv svoju za našu Rvacku, on nema blage veze.
Nije kod svakoga lažote uspija, a primija je novce unaprida. E, sad mu prite, a njemu se ne da ništa vratit.
Viču svugdi i otvoreno da će ga ubit, zapalit...
Tako ti on biži iz grada u rodno selo čuvat one kuće šta ij je sagradija takin novcen, prija mraka uvuče se ka kokoš iliti pivac,
i trne svitlo, a uvik mu je televun u ruci: čuje li buku, odma zove puliciju. I đavlu je dojadija!
Sad mu je najnovija radnja izviđat, kako ko umre, je li pokojnik ima na sebi sređeno imanje u polju iliti u kršu, ako nije,
unda ti on priko svoji veza u katastru i sudu upišiva na se...
Ne bi ti ja, moj šjor Ive, ništa ovo govorija da nisan od njega puno toga čuja. Fali se on čin malo više poloče, a i znaden
priko drugizi.
Lopovčina! Ćukčina! Nesritnjaković!
A vidi tebe i mene, moj šjor Ive! Lipo sidimo, pričamo, pomažemo se, častimo se, pozdravljamo se, u miru se
sastajemo, u miru se rastajemo i jedva čekamo sutrašnji dan vidit se i veselit se...!
I ne bojimo se nikoga!
Nti miša, moj šjor Ive!
Amen!
Kazivao: Jure Gospodinov
Uploaded with ImageShack.us
Post je objavljen 03.02.2011. u 15:58 sati.