"Ako nisi na webu, ne postojiš" - misao koja obeležava današnjicu. Ovo ako nisi na webu može da se promeni na Fejs, MajSpejs, Tviter, i ine druge zanimljive stvarčice.
Iskreno, ja više volim moj blog gde mogu da serem šta hoću, a pa me onda ljudi pljuju ili podržavaju, a sve to onda doprinosi nekom druženju i zajebavanciji.
Prošlo je skoro dve godine od ovog blognog projekta i upoznao sam par ljudi, ne baš nešto puno, ali iskreno i ne trudim se da vičem svima okolo da imam blog i da sve ono što sam okačio na MSN-u mogu da pročitaju ovde. Verovatno zato što drugi misle da bi trebao da dođem na Fejs, tamo je ekipa, tamo te vi lajkaju. Ne me gusta da me lajkaju! Rekao sam da bi mi najveći uspeh bio jednom da mi blog dođe na kritku same Blog.hr ekipe i završi na naslovnici, međutim, kako sam iskusio, prošli blog o mojoj babi je bio dosta posećen, iako ja nisam imao merače, ljudi su mi prilazili i smijali se dogodovšitanama.
A sad se vraćam mojim ispitima i ispitnim rokovima. Manje trabunjanja, više učenja i rešavanja obaveza, a statusa će biti još.
A ovo sam trebao da napišem u mom 300. postu koji je bio pre njih 27, ali jebiga, ja volim kad ide spontano i kad se ne obeležavaju godišnjice zato što su godišnjice
POzz svima koji me pratite :)
I ja postojim na webu, samo u obliku koji je ili star ili nepoznat, ali samo da kažem i ja sam živ, Insignificant me :)
Post je objavljen 04.01.2011. u 19:23 sati.