Prije par dana bila sam u seoskoj ambulanti.
To je jedna kockasta zgrada, a na katu se nalaze ambulanta i zubar.
Kada sam ušla rekla sam dobar dan i svi su nešto promrmljali.
Neke bake su promrmljale da čija sam ja i jesam li ja njihova. Ja sam ostavila knjižicu u
kartonskoj kutiji iznad koje piše:MOLIMO OSTVITE KNJIŽICE U PROSTOR PREDVIĐEN ZA TO.
(TO: kartonska kutija, malih dimenzija, možda od nekog lijeka)
Onda je ušla jedna živahna žena i svima glasno rekla Dobar dan Kako ste.
Njoj su svi veselo odgovorili: dobro, evo vidiš, šta se može, ka starica i te fore.
Ona poznaje svakoga pa i zubara.
Nešto telefonira i kaže medicinskoj sestri koja radi kod zubara da će od Mire mala doć i da
je pričekaju. Neki ljudi koji čekaju zubara potvrdno kimaju glavom.
Izgleda da svi znaju Miru ili barem njezinu malu.
Jedna žena pita
-Jeste vidili sinoć Stipu u gostima? Snima je u nas u Zagvozdu.
Svi se smijulje, ali nažalost nitko nije gleda sinoć.
Osim mene i te žene, ali ja šutim jer me nitko nije ništa pitao.
-Bijo i je i onaj naš Mirko, znaš ga od Andrije.
- Joj, pa kako nisam gledala Mirka... tužna je gospođa
I ja sam pomalo tužna, jer kad sam već pogledala, sad mi je baš nekako
žao što i ja ne znam Mirka od Andrije.
Kako ona vesela i glasna žena također nije gledala Stipu, počinje pričati o djeci.
Kako je ona sve opet s njima naučila u školi. Matematika je uvik matematika,
dva plus dva je uvik četri i tako dalje.
Zna ona i padeže, jer i padeži su uvik padeži. Pa krene nomanitiv, genetiv, instrumental.
Tada zubar uskače sa dativom i vokativom.
Njih dvoje još nekih 5 minuta usklađuju padeže i odgovaraju na pitanja.
Odgovor na svako pitanje je naravno - janjetina.
Izgleda da zubar obožava tu pismu.
I tada je u ambulantu ušao On i sjeo ravno do mene.
On je moj susjed i jedan simpatičan momak kojeg znam iz viđenja.
-Ej, di si šta ima?
Ništa posebno, odgovaram ja, jer se tako odgovara na ta pitanja.
- A šta je šta radiš?
Ja mu kratko odgovorim i priupitam kako je on.
On je naravno, isto odlično, došao je prekinuti lažno bolovanje koje je otvorio
kako bi preuredio kuću koja ima oko 80 kvadrata i treba promijeniti pločice i parkete.
Nikome ne plaća jer sve zna sam, a i radi u državnoj službi i kaže šefu da će ići na
bolovanje i šefu je to okej jer ga on zna i zna više nego je potrebno
(tu mi namigne, pa pomislim da je šef blizak sa kriminalnim radnjama)
i on je reka curi (koja radi isto što i ja) pa jesi normalna
nije tebi potriba radit ja sve radim, dat ću ti ja 4 000 kuna, pa ne trebaš se mrcvarit. A on inače skreće
vlakove negdi kraj Knina i tamo ima vukova i bude velika noć i ima kolegicu koja se boji i vukova i noći.
-a di su ti sestre?
- a di ti mater radi? A je li, a ja mislija da ona radi ovde u školi, a nije to tvoja mater to je mater od one Danijele
-Vidija sam ti oca neki dan, a šta je s njim, kad će u penziju? Moga bi on dobit oko 3 000 kn, a?
A sestra kad ona misli završit fakultet? Mogla bi se brzo i udat, a di joj ono momak radi, a je li on baš meštar?
A starija, nisan ni zna da ima dicu, a di joj je točno kuća???
- A šta si ti došla u doktorice, šta tebe boli?
I tada je sestra rekla SLIJEDEĆI!
a ja sam mu odgovorila
psiha,
na što se on zacrvenio i rekao čuvaj se.
Ja sam se debilno osmjehnula i rekla, hoću ne brini.
I on je još više potonuo u onu narančastu stolicu,a ja sam ušetala u ordinaciju.
*Rečenica iz naslova se često koristi
1. kada se ne želi odati ime izvora za neki trač
2.kada se zajebajete
Post je objavljen 25.01.2011. u 00:40 sati.