Evo moja Ema, napisati ću post. Ne brini, nisi me samo ti natjerala (teško se ja dam natjerati na nešto što ne želim) nego mislim da vas trebam.
Malo sam se zaljubila ili možda nisam. Smiješno, ali ne znam, zaista ne znam.
Pomalo sam i ljuta na Boga jer sam duboko vjerovala da ako postoji netko za mene Bog će mi ga poslati i ja ću ga prepoznati.
A što se dogodilo? Došao je netko u moj život, netko koga poznajem površno cijeli život. Nikad ga nisam mogla zamisliti kao nekoga tko bi mi odgovarao. Potpuno mi je neprivlačan, obitelj nikakva (takvi se za mene uvijek lijepe). Rekla mi je mama "s lošeg na gore".
I sad se pitam što me privlači kod njega.
Pristala sam na izlazak reda radi, čisto da bih izbjegla neugodnosti kod slučajnih susreta. Na kraju je izlazak bio ugodno druženje. I dalje me zove i traži ali ja ne mogu.
Ne mogu iz više razloga. Privlačan mi nije kao što rekoh, a ako nemam želju nekog poljubit zašto mi fali. Što se tiče neke sličnosti života reklo bi se nije mi par nikako.
Što me privlači? Je li potreba za ljubavlju, je li radost koju osjećam znajući da se nekom zaista sviđam, što je?
Zašto mi ga je Bog poslao kad ga ja ne prepoznajem kao svoga para?
A zašto mi je stalo?
Što Bog hoće da radim?
Post je objavljen 24.01.2011. u 18:36 sati.