U VEČERI JEDNOJ,
U TAMI NOĆI,
KAD SVI LJUDI SPAVAJU,
TI OČI SKLAPAŠ,
I NE MOŽEŠ USNUTI.
TUGA TE PRITIŠĆE
I BOL TE RAZDIRE,
ŠTO LJUBAV TVOJA,
VIŠE NIJE TVOJA,
DRUGI JE UZE
I U SRCU NOSI.
LIŠĆE ĆE OTPASTI,
TUGA NEĆE NESTATI.
TI ĆEŠ PLAKATI,
JER TI DRUGO NEĆE OSTATI.
SUZE ĆEŠ LITI
I BOLESNA ĆEŠ BITI.
KUD TE JE ODVELA,
TVOJA NEVJERA?
NEVJERO MOJA,
SAD TUGO MOJA,
S TOBOM MI JE ŽIVJETI,
S TOBOM MI JE PLAKATI!
ŽIVOT TI NE NUDI VIŠE,
OD ONOG ŠTO IMAŠ,
UZELA SI SVE,
I TUGU SAD SVOJU IMAŠ.
NE ŽALI, NE PLAČI,
SUZE TE NEĆE SPASIT.
GRIJESI SU TVOJI,
SAD POSTALI MOJI,
I SRCE JE MOJE
SAD U TUZI S TOBOM.
OBRNI SE, SABERI SE,
BOGU POGLEDAJ U OČI,
I VIDJET ĆEŠ
DA NEĆEŠ MOĆI.
Post je objavljen 24.01.2011. u 12:26 sati.