Tamnio je Pacifik u oku
dok smo nošeni morskim strujama
spokojno plovili u podnožju mrkih planina
izvan pomisli da ćemo bilo kad
pred njima ničice pasti
vapeći nebo nade i svemoć pravednog suda
Tamnio je Pacifik u oku
dok smo se divili malim pticama
što su se odmarale na plutajućim deblima
u nabujalom Johnstone straitu
i dok smo bližeći se cilju
sanjarili o ljutom masakru lososa
Tamnio je Pacifik u oku
dalek i nemilosrdan
noseći u svojim ledenim njedrima
prasnagu života i smrti
tako da nas nisu ni tad otkrivena
Rokova vrata
pred spasonosnim ulazom u Port Neville
uzmogla posvema utješiti.
(Vancouver, 4. 10. 1988)
Post je objavljen 22.01.2011. u 09:59 sati.