Marketing
If you were actually going insane, you'd likely have no idea what's happening. Take it from me.
poput zločina i kazne... što? moj život... teče... da... sumorno teče... nema nadanja nekih... niš previše... samo ideš po svijetu... razmišljaš... to e to... niš više... i odjednom me primi želja za razg s nekim kog ne znam... nekim čudakom... nez zaš... al heh... nema nikog... dugo nije bilo nikog... samo jedan razgovor... samo jednu večer... al nema nikog.... a da nađem nekog? možda... ali nez... nadam se da će netko naći mene... bog te pito kaj se nadam u točnosti... kaj opče oču od nekog stranca... možd bi me tješio osjećaj ugode pošto taj neb znao moje grijehe... ni mene... možd bi samo to bio razg, ugodan razgovor nakon dugo vremena... netko interesantan nov... ili može čak i neki stari poznanik... ali nema nikog... nikog baš nikog.... ni sadašnjih prijatelja ni starih a ni budućih... na kraju će me i želja za razg proći...eh... jadno... patetično... žalosno... no neda mi se sažaljevat sebe... niti ikog drugog... neda mi se.... idem radije još satima zurit u lava lampu ne razmišljajući ni o čemu.... i tako postojati u toj nekoj svojoj stvarnosti... a sutra je nov dan. tko zna što će mi donjeti... možda nešto, možda ništa po običaju... ali zašto bi donio nešto kad ja njemu ne donosim ništa. ili donosim? hehehe ali to nije ono o čemu danas želim pisati....
I'M NICE 2 U WHY R U MEAN 2 ME? 
ovo je posvećeno mojim frendovima.... potaknuto postupcima jednog koji me još ne pozna dobro... pa da... volim da me se frendovi ponekad sjete... da se jave, a ne da se samo ja javljam. ispadam ko neka jadnica koja nema život i ond navlači druge van i gnjavi... heh... što još više boli je kad sam tužna.... kad je bilo tko tužan(može to čak bit i moj neprijatelj) utješit ću ga... kad sam ja tužna frend me neće utješit. neće se ni potrudit. pa ond je bolje da idem najgorem neprijatelju nego frendu... ili? zatim, zamislite razgovarate s frendom i on odjednom kaže:''idem.'' onak ostanete wtf. on kaže.''ne da mi se više'' shvatite. dosadni ste mu neda mu se družit s vama. niste zanimljivi. on je umoran i ne da mu se... i odjebe vas. a vi kad ste umorni.... ja kad sam umorna ako me frend treba bit ću uz njega... a ako sam baš tolko mrtva umorna ispričat ću mu se i zagrliti ga. reći mu da mi je jako žao ali da ne mogu od uora stajati na nogama i amoliti ga da sutra dovršimo razg i sredimo njegov problem... da to sam ja... IDIOT. BUDALA. dam se tako navlačit... i to mi je neki frend. da sam ja okrutnija(a bila sam nekad) vjerujte bi ti bi mi ljudi plazili pod nogama(čudan ljudski zakon)... a kad sam tu za svakog za mene tu nije nitko. nije to ok... dobro ima jedna osoba ali vratimo se mi na mog nevaljalog jednog frenda(govorim u jednini al ima ih više i frendica također). ljudi misle da u mojoj nazočnosti ne mogu biti prirodni i imati depresivne ispade. kao sve shvaćam doslovno i kao uvredu... pa ne baš. ja kad iam ispad i izvrijeđam sve oko sebe kad me prođe se ispričam svima po redu. a ne vidim da se itko od vas ispričao.... čudne zaključke ti ljudi donose... ah šta ćeš...
i ond još ima onih stvari koje tako mrzite... npr da vas netko dira po kosi l neš... pa eto ja to mogu kontroirat pod uvjetom da i drugi to kontroliraju. ak ja trpim tebe trpi i ti mene... ljudi nisu ni svjesni da često rade i po 5 stvari koje ne podnosim odjednom. ali niš im neću reć. eventualno ću zamolit da prestanu ako ne mogu više trpiti i mislim da ću puknuti. neću se ko moj dragi frend izderat neš tipa: ''koji ti je kurac'' pa dragi frende desni mi je kurac. desni... da... a što odgovorit na to... misliš si svoje... ignoriraš mane... trea ignorirat mane... to je jedini način da prijateljstvo uspije. prihvatit drugog... biti pristojan.... imati snage za ispriku... no što ja tu neke bajke pripovjedam... baš tako bajke... prema nekim ljudima sam užasno uljudna i pristojna niti ne znam još motive... čak i ako oni prema meni nisu... ali kad dođem do cilja sve ću im reći u facu... i ta zamislite... onda se oni vraćaju k meni... shvaćajući da su razmažena derla... do tad sam ih gledala kao sredstvo ali ond... možda dobiju drugu šansu... jadno je to, jer koliko god mi govorili da sam zla i okrutna... nisam. na početku dam svo povjerenje i cijelo srce. prihvaćam druge s njihovim manama nadajuć se da će oni prihvatit mene i moje mane... ja se trudim a i na njima je da se trude ili ne trude... pa eto neka mi sudi tko želi... ja ne sudim i neću nikad...
puno vas sve volim...
hug
ak je neko za razg nek se javi 
Post je objavljen 16.01.2011. u 20:48 sati.