Po svom dobrom običaju
prazna mi je opet glava.
Nikakova sad ideja
u njojzi ne obitava.
To me onda pravo tjera
lažistihove da pišem
i suvisle misli iz njih
(ako dođu) da izbrišem.
Tako nešto sad i radim
trudeći se da potraje
barem tri strofe.
- Promašaj.
Bilo je namjerno.
- Namjera se vrlo često koristi kao izgovor za neuspjele misaone produkte. Kao, nije da ja ne mogu podići onu kamenčugu od pola tone, samo mi se neće jer ne znam kamo ju poslije metnuti.
Tako nešto sad i radim
trudeći se da potraje
barem tri-četiri strofe,
koliko već mašta daje.
Usput još i dodam malo
svojeg lažnog dijaloga
tako da se lakše skrije
moja unutrašnja sloga.
- Da, da. Sad ćemo malo tvrditi da smo zdrava osoba.
Nadam se da ti je jasno da se ponašaš u skladu s onim što sam metnuo u stihove.
- Mislim da je svakom jasno da se praviš da se praviš kako bi ispalo da se ne praviš makar se u stvari samo praviš.
Ne razumijem gornju rečenicu.
- Zašto si ju onda napisao?
Tako, sviđa mi se konstrukcija.
Na kraju još jednu strofu
napišem tek radi reda
i nekakav crtić stavim
pa tko hoće, nek' pogleda.
Post je objavljen 14.01.2011. u 20:53 sati.