„Oj hrvatska zemljo mila“,
pa pretočeno u drugi stih,....... "junačka".
Mihanovića nisam srel.
Išel sam zapraf gore, u nadi da naletim na onu vješticu,
pa da je ufotkam, ....no, ...na gričku sam mislil, a ne na kokoš.
Kokoš su imali Picoki, dok ju nisu ispalili iz topa.
I kud baš tu da doleti, maspater, pa dajte gledajte di pucate.
No, izgleda da je ona legenda, da je zbilja nema, da je izmišljena.
Daj Blože da je tak.
"Tajna krvavog mosta"
Nekaj si razmišljam o Gubecu, o onim vremenima.
Morti bi bilo pametno, ponovo to podijeliti, tj. odijeliti.
Ahhhh, moga mi lirskoilirskog raspoloženja.
Mama draga, denes u školi je tak lepe bile,
o Zagorju našem sme govorile,
pak, nis ni znal da Zagorje naše je tak velke ljude dal,
pri nam se rodil Matija Gubec i Gaj,
Mihanović pri Sutli napisal je Lepu Našu,
a Josip Broz kak mali dečec je krave vodil tu na pašu,
pak, ak je tak,
ak se to navek znalo,
a zakaj onda veliju da Zagorje je naše malo...
I sretnem klepca drugog stiha.
Tak, malo sme se pospominali, o svemu, pa i o toj današnjoj omladini.
Prolaze klinci i čujem:
-daj, pogle spaljenog starog
Sad,... neznam jel to išlo mene, ili Matoša, no rekel sam mu:
-ma, mami ti ga ispalim
Interesantni lik. Život mu je roman.
Pital sam ga za vješticu. Veli da ih je vidil puno.
Ja sam mu je opisal, stara, sijeda i da jaše na metli, te leti gore.
Veli da ne, da ovu, kaj ju viđa, da se ta peljala prvo sa BMW-ima, a da sad z Audijima i kak mu se čini, uskoro bi mogla i z Škodom Oktavijom.
Tad sam se usral. Neki kreten je tak opalil z nečim da mi srce stalo.
Maspater i balavurdiji.
I tak,.odem ja dalše i dojdem na Trg.
Ajooooj, ono 12. a ovi pogani još ne raskitiše.
Cccccccc
A možda i griješim, možda su oni po drugom kalendaru.
Ili su tak veliki, da im i vjera duže traje.
Vjerojatnije su se i tak krstili, stoječki, tzv. Stoici, sam sjebanog Logosa,
sa sjebanim razumnostima, umjerenostima, a i pravednostima.
No ja sam to stoički otrpil.
Mislim, ono, tam di ne treba biti transparentno, već mutno, mliječno,
tam su deli prozirno, ono, da se vidi kak mi imamo struju i žarulje i kak kod nas nisu lojanice, maspater i stoičkoj estetici i logici,
a Ovi, od završene izgradnje tam od stoljeća VII,
su uspjeli skinuti skelu sa lijevog tornja.
Valjda bu za 200 godina uspijeli skinut i ovu desnu skelu.
Glumatanja tipa, ono:
-jooooj, pa nemamo para, mi sirotinja, pa zato tak dugo traje.
Popizdim na ovo ruglo, namjesto da se posla prime, a manje,
sad bi rekel kaj!
Bi ja njima uvel tržišnu utakmicu i njima i Dinamu i Ciboni i svima
lezilebarošima.
Još bi vikali:
- ma Tito je bil mila majka, naspram ovog kretena, maspater!
I onda me počelo obuzimati. Neki smiraj. Što sam išel više dole, to je mir bil veći.
Da Vam nekaj posvjedočim, onak iskreno.
Ja Vam u Boga ne vjerujem, ali ga se malo bojim.
Ova žena mi je jako draga, jer je žena i majka, koja je istinit povijesni lik
i koja je prošla svoju golgotu, kalvariju.
Žena od rešpekta!
Dok sam bil mlađahan momčić, imal sam nekih problema
i tak sam jen dan naišel tu, zapalil jednu svijeću, stal ispred i onda sam,
ali, onak iz srca, normalno u sebi, ne naglas,
(još da mi se drugi smiju koji sam krelac), rekel, di sam zjebal stvar,
i jel bi se dalo kaj učiniti po tom problemu, s tim da više nebum delal take svinjarije. Molit se neznam. Ja sam to tak na svoj način napravil,
ali onak, iz duše, iskreno.
Vele da nju nemreš smuljat.
I bi!
Hvala Ti još jednom!
Post je objavljen 13.01.2011. u 14:28 sati.