pokusavamo zaboraviti ono sto se ne moze zaboraviti.
tolko je toga iza nas.
a tolko toga ispred.
ima li smila izgubiti nadu,
a svjestan si da nisi
prosel ni pola zivota.
nego trebas imatu strpljenja
nade i uvjerenja
da budes nekak pronasle pravi put
kak ibi i trebali svi.
kaj je s onima koji ga ne pronadu?
kaj se s njima dogodi?
ko im pomaze?
niko,sami su vecinom.
da,slazem se.oni to nisu zasluzili.
da im se pomogne,ali.
nisu oni krivi.
nikad nebudu.
danas mi je nekak glupi dan.
razmisljam ocito oet previse kak i inace,a ujutro se budem probudil
s onim laznim i glupim
osmjehom na lico.
koda je sve u redu.
nije.
Post je objavljen 11.01.2011. u 21:27 sati.