Neki dan sam bila pisala o tome kak sam se na tren prepala da je proljeće (pa se dogodila greška pa…), što bi značilo da su 2 mjeseca unaprijed došla odjednom i zatekla me nespremnu. Moj zimski šlauf nije spreman za sunce! Hah. Ma, nego…Zajebano je to sad nekako, ko da je zima rascjepkana, nit neznaš kaj je ni niš.
Al ne muči me to baš…nego…što me muči onda?
Neznam, ali sigurna sam da ću saznat tokom posta.
Da,muči me što bi htjela ponovo pisat o svojim zapažanjima neki dan, dok sam otvorila prozor i ugledala bačen bor (btw koja je to kultura, hitit bor kroz prozor??u gradu?) i proljetni vjetrić. Čudan prizor.
Onda su se zaredala pitanja poput –mogu li doći do točnog odgovora (na neka teška pitanja) sama gledajuć u jednu točku bez oslanjana na pročitane knjige , članke, medije, bez utjecaja okoline i familije, znači ja sama , ili je potrebno više ljudi da se zajedno dođe do odgovora i znači li da je odgovor točniji ako se više ljudi složi s tim?
Na kraju, što tvori tu neku 'istinu'?
(i nešto o rastezanju vremena)
Uglavnom, cijeli lanac pitanja bez odgovora, tek mali dio odgovora povezan s nadolazećim pitanjem. Ali-došla sam ako ništa drugo do dosta dobrog pitanja, a negdi sam čula da treba znati kaj pitati da bi se dobio odgovor, kakav god on bio i makar on vodio na popravni ispit.
Uzimajući u obzir da se gotovo svako moje pitanje oslanja na neku pretpostavku, pitam se…kako izaći iz tog kruga pretpostavki? Ili se sve bazira na pretpostavkama? Uzmeš mali komadić svemira i montiraš ga kak ti paše, po svojoj pretpostavki.
Hm. Stvarno, kad god pokušam doć do odgovora, pretpostavim nešto. A zar uostalom tako i ne stvaraju fizičari. Pretpostave nešto, i time se služe. Stvaraju predloške da bi se mogli njima služiti.
Ak se netko pita čemu sve to, zašto razbijam glavu, e pa, zanima me čisto iz praktičnog razloga, mogu li skužiti cjelokupni životni princip doma dok npr.perem suđe ili gledam u vedro nebo. Zašto nebi jedna osoba sama mogla doći do odgovora?
Baš gledam drvenog soba, na feder, što sam ga dobila za ovaj Božić. Kupila mi ga mama na štandu s drvenim igračkama. Isprve nisam htjela, (ja sam odrasla, kaj će meni igračke) ali sad mi baš drago što sam ga odabrala. ;))) Baš je lijep.
Preporučila bi još za kraj Fifty čoksu, s mentom i 50posto kkakaa, jer je predobra. I nije uopće skupa. A ima onaj fensi-šmensi okus. Meni je super.
Najela sam se ove zime čajnih kolačića...a jebiga. Probale smo ja i stara recept što sam ga našla tu kod jedne blogerice, što ima blog sa receptima, ispalo je jako fino. Zanimljivo kako sam točno takvo nešto tražila, ma u biti točno to, i onda naletih na to.
Bez da sam tražila. ;)))
Laku noć...good night, sleep tight:-)
Post je objavljen 11.01.2011. u 01:45 sati.