A judi moji koji san straj proživila neki dan. Javilo mi da je oni bogatun, gazda od Fejzbuka, odlučija da će ugasit fejzbuk jerbo da mu je dosadilo i da mu negativno utječe na privatni život! Prvo san mislila da je neka novinarska patka, pošto više nemaju senzacijonalističkih vijesti - saznali smo sve od tomen kako izgleda Sanaderov zahod u zatvoru, kakvi su mu dnevni jelovnici, temeljito smo upućeni u najnovije stanje i kretanje Severine-sriće-naše i onoga njezinoga kralja bakra, i nemaju više mediji o čemu pisat.
Šta se tiče Severine, opeta mi idu na živce šta se mišaju u nečiji intimni život, ne može se žena danas više ni zajubit u čovika iz druge države a da se konpletno pučanstvo ne digne na noge. To šta taj njen novi ima pinku bolju financijsku situaciju nego prosječan hrvacki čovik, i šta mu Elektra po svemu sudeći neće iskjučit struju u dogledno vrime, ne bi triba bit razlog za tako ga olajavat. Osim toga ako ga zovu kralj bakra to očito znači da se Seve zajubila takoreć u čovika iz proizvodnje, šta je za svaku pohvalu u današnje vrime kad ove bidne iz proizvodnje više niko ne šljivi. To šta se ona zajubila u njega a ne u nekog naprimjer našega iz splickoga brodogradilišta je čista slučajnost i sudbina, a sudbini se nije mišat u posal.
Nego, da se vratin na Fejzbuk. Bome san se bila dobro pripala. Ne zato šta ja ne mogu bez Fejzbuka, mogu prikinit kad oću, jel', nego zato šta svako ko drži do sebe ima Fejzbuk-profil. Fejzbuk -profil to van je kad čovika pogledate sa strane, tj. iz profila i odma mu po obliku nosa i izbuljenin očima vidite da se ne skida sa konpjutora, a pogotovo ne sa Fejzbuka. Prije je čovik bija faca ako je ima grčki profil a danas bome bez fejzbuk-profila ka da te i nema.
Ali nije Fejzbuk važan samo zbog vlastitoga profila, nego i zbog međugeneracijske komunikacije i interakcije. Meni je recimo neki dan bila mala od brata u goste. Ima četrnajst godina, i čin je došla odma je pitala da more li na konpjuter. Nisan je uspila ni vidit takoreć, ni pitat je kako je, ona se već montirala na laptop u drugu sobu. Šta ću sad? Mislila san se jedno pet minuti, a onda san lipo sila i ja za drugi konpjutor, uletila na Fejzbuk, i poslala joj poruku u inbox: "Zlato tetino, baš mi je drago šta si mi malo došla, nismo se odavno vidile!"
Narafski da mi je odma odgovorila:"Ajmeee teto, i meni je drago šta san došla kod tebe!"
Sva srića da san joj na listi prijateja, pa smo se do sita napričale! Nisan priskočila još i lajkat joj par statusa, to je ka neka vrsta bontona na Fejsu. Lajkan ja tebe, pa ti lajkaš mene, pa moji prijateji lajkaju tvoje lajkanje mene, pa ja lajkan moje prijateje koji lajkaju tebe jer si lajka mene. Za one osobenjake koji nisu na Fejzbuku, "lajkanje" je kad ti se nešto sviđa.
Kad san joj nakon po ure rekla da bi je ja ipak volila malo ka i vidit, lajkala mi je i to i poslala mi u inbox poruku sljedećeg sadržaja:"Ajme teto šta si smišna, pa iman mojih dvista slika u foto-galeriji! Samo klikneš!"
Starija mala od brata, ona šta ima osamnajst godina, skinila me je sa liste prijateja zato šta san je bila špijala čači kad je na profil stavila sliku na kojoj ona i neka joj prijatejica sidu zagrljene, mutnih očiju, za stolon sa dvi boce nekog pića. Brat mi je bija poludija i odma iša obavit odgojno-obrazovni razgovor sa njon.
- Dobro, kakve su ti ono slike po fejzbuku nesrićo?
- Ma tata, nije ti to ništa strašno!
- Kako nije strašno dite božje, sidiš ispri dvi boce alkoholnog pića!!
- Ali tata, pa to su bile prazne boce!
- To i je ono šta me brine, tuko!!!
Nakon toga mala me promptno skinila sa svoje liste. A nije mi to bila jedina neugodna situacija tamo. Jeanput mi je posla zahtjev za prijatejstvo neki čovik kojoga ne znan. Ja mu odobrila zahtjev i počnemo mi komunincirat priko poruka. Sporadično zamantana i smušena kakva jesan, pitan ja njega:
- A čime se ti inače baviš u životu?
Čovik mi prista odgovarat, nije se više uopće javija. Bilo mi je to malo sumnjivo pa san mu uguglala ime i prezime da vidin ima li ga u javnome životu. Google mi izbacija jedno dvi ijade stranica o njemu, čovik teški selebriti, jedna od najpoznatijih faca u umjetničkin krugoviman u Splitu, poznat u Hrvackoj i van nje, a ja ga pitan da "čime se on inače bavi u životu". Biće mislija da ga zajebajen. To je bilo otprilike isto ka da naletin negdi na Baraka Obamu i pitan ga da čime se on inače bavi u životu.
Bilo mi je malo ka neugodno, a opet, šta ću mu ja, kad je loše ispa na sliki od profila.
U svakon slučaju, poslin one vijesti da će se Fejzbuk ugasit, došla je i nova vijest da se neće ugasit. A već san se bila pripala da ću se morat počet sa judima družit na staromodne načine, ono, štajaznan, pričat sa njima uživo, nalazit se na kavama, po gradu i po rivi. To bi u judckoj evoluciji bija korak unazad, ako se mene pita.
Uopće mi se to ne lajka, da prostite.
Post je objavljen 10.01.2011. u 18:48 sati.