Ka da san od šečera,
Cili se rastopija,
Neće srića pod moj krov,
Već je star i triban nov.
Puno san se savija,
Slabo šav zavarija,
Otkad ti si išla ća,
Samo bol san pojača.
One naše zore zapamtit ću,
Budna si, mirišeš po cviću,
Fali mi čaša tvoje priče,
Rekla bi - uvik vako bit će,
A prođe sve i vitar je prista,
Tek sićanja ka arja su čista.
Puno san se skrivija,
Ća san to doživija,
Niti živit, niti mrit,
A teško je vaki bit.
Post je objavljen 11.01.2011. u 15:42 sati.