Pronašla sam nekoga tko mi pokazuje da je svaki dan lijep i poseban na svoj način.
Njega sam zaboravila isto kao što je i on mene zaboravio... :(
Krenula sam svojim putem, svojim smjerom... Iza sebe ostavljam svoj trag, netko ga je pratio i našao me, usrećio me.
Sada sam sretna. Zaista jesam.
Ono što sam mislila da me čini sretnom zapravo mi je samo zagorčavalo život.
Zbog tzv. sreće sam patila.
Nadala se nečemu što se uistinu nije moglo ostvariti...
Ali, eto... Barem sam pokušala. Očito neke stvari treba jednostavno ostaviti u prošlosti.
Kada nije suđeno, onda uistinu nije suđeno...
Sada mi je samo žao što nismo uspjeli, a mogli smo. Nedostajalo je samo malo. Jedan dio slagalice da bi onda bila popunjena.
Ponekada stvarno moramo odustati od nečega...
Sada ću se na trenutak samo obratiti njemu, iako znam, sigurna sam da je to kao da se obraćam zidu, ali neka... Barem nekome...
Želim ti sve najbolje u životu. Želim da pronađeš sve djelove slagalice i da ih upotpuniš u jednu veliku sliku sretnog života. Nama, zapravo tebi i meni je nedostajalo jako malo. Jedan dio. Jedan komadić. Nismo ga pronašli, tj. izgubili smo ga davnih dana. Nemoj se brinuti za mene, ja imam sada nekoga tko me jako voli. Nekoga kome je stalo do toga da se smijem. Nekoga tko bi ukrao za mene sunce samo da ne budem u mraku. Znam da bi ti se svidio, jer ti si uvijek volio sve koji su me činili sretnom. Tko zna, možda se jednom opet sretnemo kao što nas je sudbina ponovno nakon mnogo vremena vratila na isti put. Ali, ovaj put ću ti se samo nasmješiti i neću zastajati, jer dovoljno sam stajala i čekala... Žao mi je što nemam prilike reći ti ovo, gledati te u oči i ovim suzama što teku dokazati da tako i mislim. Žao mi je, ali ja stvarno ne znam više gdje si, ni što se s tobom događa. Izgubio si se, nestao si. Ovo je naš kraj puta... Ti si prošao skretnicu, a mene je ona ista odbacila na drugu stranu. Sada svatko ide svojim putem. Sve puteve vodi ljubav, pa tako i mene.
:((
Post je objavljen 09.01.2011. u 17:58 sati.