Hristov rođendan po drugi put,repriza.
Juče rano ujutro se je išlo po badnjak koji je sinoć naložen.Kroz selo je prošla dugačka kolona vozila idući prema šumi.
Od jutros na radiju piče prigodne pjesmice:Chris Rea,Wham...
Sinoć je ojužilo i sav snijeg se je otopio tako da ugođaj baš i nije potpun.
Već danima se čuje prepoznatljiva zvučna kulisa:petarde,topovski udari...
A nađe se tu i lako pješadijsko naoružanje,pištolji i kalašnjikovi.Naš narod ne zna da se proveseli ako ne isprazni okvir od AK 47,rafalno.
Kinezi su prije mnogo vijekova izmislili pirotehniku a mi smo je objeručke prihvatili.
Do 20 i neke godine nisam ni znao šta je to Božić.O tome se u kući nije pričalo.U crkvu se nije išlo.Niko nije branio samo nisam znao šta bih tamo radio.Blaženo neznanje.Ne treba ni napominjati da nisam kršten.A i da jesam sumnjam da bih bio nešto bolji.A na kraju i tako i tako idemo na pecanje.Nešto sam skeptičan u vezi onih priča o raju.
Tek sam u vojsci saznao da postoji i nekakv julijanski kalendar i da se po njemu nešto računa.
Božić,još jedan povod za praseći genocid.A nova godina samo što je prošla.
Tek slijede srpska nova,sveti Jovan...
Januar je baš nezdrav i naporan mjesec. J
Čestitke već odavno niko ne piše a mobilni ne prestaje da zuji i da obavještava o pristiglim sms božićnim porukama,naravno,pisanim ćirilicom.
Djeca su juče išla u crkvu na pijukanje i donijela pune džepove bombona.
Vaistinu se rodi!
A ja odoh na terasu da se izvalim na ligeštul jer sunce tako primamljivo sija.
Post je objavljen 07.01.2011. u 11:25 sati.