Jutro.
Čarlija vetrić, viori snežić, maglica se uvija… i ostale tandrmoljaste, romantične prirodne pojave.
Krenem ja po toj romantičnoj postprazničnoj lepoti u prodavnicu u snabdevanje. Šta da se radi, onaj kruh od pet dana mi dosadio..
Provirim kroz prozor, nataknem na sebe pola ormara, debeli je minus… i veselo pevušeći ( ma nije, grdila sam što je led pa sam skoro poljubila crnu zemljicu).
Ništa mi ne može pokvariti raspoloženje. Niko nije radio za praznike, pa se oprašta to malo klizavice…
E fige… ipak je neko radio
Političari i oni koji nam kroje kapu.
Možda I nisu radili, nego sve to rešili ranije, kao muzičari, pa samo puštaju pesmu, po pesmu.
Nije da zakeram, ali ove mi se pesme nisu baš dopale…
Udjem u samoposlugu, a ono narod trči. Pomislih prvo neki nagradni maraton. S jedne strane trče one Maxuše sa papirima i menjaju cene, a sa druge strane naivni potrošači jure pre njih na rafove sa još ne promenjenim cenama.
Naivci…
Kad dodješ na kasu, oni već ubacili cene u svoje kompiće… badava si trčao…
Nešto mi nije jasan ovaj zakon o zaštiti potrošača, jer i ranije je bilo, cena na artiklu je jedino važeća…
Tako po novom zakonu, baš me lepo zaštitiše, dobro sam imala karticu, inače bi mi pola korpe oduzeli… dogurah I ja do kase.
Romantična novogodišnja šetnja, po snežiću, veselim pahuljicama i dečici koja mašu ručicama, završila je u stanu kad sam pogledala račun, otkucala mi tri artikla koje uopšte nisam kupila.
Nešto nije post u mom stilu, vaj, aj, dočekaću maj…
Ma, uvežbavala sam to više puta, položiću ja taj ispit, nadam se da je zadnji... I da ne preteram, kažu lokomotive, a ni igle nisu poskupile...
Sretna vam Nova godina,
svima koji zalutate na moj blog,
I onima drugima koji su mudri pa ne zalaze kod mene…
Post je objavljen 03.01.2011. u 17:23 sati.