Jednom si mi rekla da će bolje biti da zaboravimo sve nove ulice ovoga grada...i da nastavimo da lutamo po predgrađima sećanja....ti i ja...stranci...naše oči su oči mrtvih riba...noću se budim u znoju....ni jedan san, ni jedna priča...učinilo mi se na trenutak da sam te prepoznao, da su ti neko moj...neko iz prošlosti...počeo sam priču, ćutala si, kao da sve razumeš...čim si rekla prvu reč, shvatio sam ti nisi ti...jer...nikada nisi bosa hodala po prašini iz moje ulice....ne poznaješ moja dosadna letnja nedeljna popodneva...ti i ja smo se rodili na različitim krajevima ovoga grada...izvini što sam te suviše dugo držao za ruku i što ti nisam dozvolio da pobegneš...
Post je objavljen 27.12.2010. u 17:20 sati.