... ništa u životu nije slučajno ...
da vam ispričam jednu priču - može?
bio je to još jedan sunčani utorak ...
rekli su da je bio sunčani - ja nisam vidjela; imala sam još zatvorene i krmeljave oči ... a i bila sam u neki čudni i prestrašni najlon umotana i bačena u onu veliku smrdljivu kantu na kotače ... teško sam disala pa i da sam mogla gledati, vjerojatno od straha ne bi ni zlatno sunce primijetila ... bilo me jako strah...netko me odveo od mame ... i braće ... i ostavio tako samu ... plakala sam jako ... gdje sam? što se događa?
vrijeme je prolazilo polako polako ... ništa mi nije bilo jasno ... a onda se odjednom sve oko mene počelo tresti, šuškati, smrad je počeo naglo nestajati, a odnekud je do mog nosića dopirao svježi zrak!
veliki štap je otkrio moje malo biće iz najlona i ja sam zavikala k'o nikad do tad! mijauuuuuu! mijauuuuuuu! možda me mama čuje pa dođe po mene! mijauuuuuu!!! ....
ali, mame nije bilo .... čula sam samo neki glas koji govori - ajme, netko je bacio mače u smeće!
tko je mače? di je mama?
a glas je nestajao u daljini ....
stajala sam na tvrdoj i hrapavoj podlozi, sama, i dozivala mamu ... do mojih je leđa s visine dopirala toplina ...ali opet me bilo jako strah ...
sva sreća da nije trajalo ni par minuta - primile su me nečije ruke i čvrsto stisnule ... konačno sam osjetila toplinu uza se ... konačno ... netko mi je bio blizu ... nisam više sama?! ....
bilo mi je toplo sljedećih minuta, a onda je netko počeo čačkati po mojim okicama - ufff, pa šta se sad događa?!
hej, netko mi je oprao oči!
taman sam pomislila - pa ovo mora da je konačno ok, kad - netko me čupa po trbuhu ... hm.... mora da mi vade one spodobe koje me grickaju i zbog kojih me sve svrbi... aaa, da mi netko da jesti?!....samo što sam pomislila na klopu, dobila sam neku fuj i bljak gustu pastu u usta - onu što se zove "mora se pojesti" ... bljak ...
a onda ... onda sam, sad već znam - došla doma ... dom? .. to je ono mjesto gdje vas svi vole ... e u taj dom sam došla ... pospana, u toplo umotana ...
a kad sam se naspavala konačno, i kad mi je opet zakrulilo u želucu, odlučila sam proviriti nosić i dozvati mamu, ručak ... bilo što ...i isplatilo se ... heart
došla je mama .... i stric je došao ...
malo su veliki, ali su moji ... nek se zna ...
i ja sam kraj njih sigurna i bezbrižna i baš sam si važna ...
i jednog dana, kad malo narastem, morati ću ići u novi dom ... ali ja sad ne razmišljam o tome ...
ni moja miha ne razmišlja ... a i Doris se samo smijulji ....
nema veze ... ne razmišljamo ....
samo se volimo, igramo, spavamo, papamo ... i tako u krug - od jutra do sutra ...
moja luda mama Jota, moj ozbiljni stric Kajo, moje Do i Miha .. i ja, mala Flekica ... heart
a naslov ove priče? ....
pa ukratko - sva sreća da si je miha razbila glavu pa je tog jednog utorka bila doma na bolovanju ....
jer da nije, tko zna bi li danas imala kome pričati svoju priču .....
jel tak, mama? ... uf kak si velika!
Post je objavljen 27.12.2010. u 11:17 sati.