Marketing
Guza i ribica
Nisam ni znao da ću se prek ovih blagdana udebljati dobrih pola kile.
Ajmeeee, ne samo ja već svi. Umjesto Hrvati zvat ćemo se Houdeki.
Upozorenje dolazi od bezposlenih medija. Sjetili nas se dušebrižni novinari.
Izračunali nam svaku kalorijicu.
Broje nam zalogaje, a i gutljaje, dijele epitete proždrljivaca.
Doveli smo se do samouništenja, te holesteroli, gliceridi, šećeri,
zinula nam guzica, užas jedan.
Nacija koja se uništila u 10 dana blagdana, radnonesposobni, u svijetskom vrhu po boleštinama,....ma, crni bed.
Nitko se od njih ne pita, čitave godine, ali čitave godine, di smo, kak smo i
jeli uopće imamo kaj za jesti.
I ne samo novinari i mediji, već i razni "dušebrižnici" u svojim samoreklamnim kampanjama.
Nitko se od njih ne usudi pisati o krmcima koje gledamo svakodnevno,
na tiviju i koji se naočigled debljaju, da debljaju,naprosto bubre.
Još malo pa će se državnim dekretom zabraniti
prodaja portabl televizora, jer masu njih neće stati u gabarite ekrana.
I sad ovo božićno kršćansko raspoloženje.
Sve neka darivanja.
Ono, mesar G'din Buncek Govedarević, poklonil familiji X,
200 kg mesa, a ovi imaju iskopčanu struju već godinu dana.
Ajde, sva sreća zima je vani, pa to meso mogu čuvati na prozorima,
onak zakvačene najlon vrećice, za čavle.
Ili Gazda Seljaković, renomirani poduzetnik, seoskog turizma, na Badnju veče, ugostio samohranu majku sa 5 djece, večerica, pokloni pod borem,
i poslje,......bris u svakodnevnicu, u tu neimaštinu i probleme.
X primjera za pohvalu, ljepota kršćanske bliskosti i suživota,
ili ????????????????????????
Malo reklame,...... samoreklame,..... možda i licimjerstva?
Meni malo i iritantno,....evo zašto.
Ima jedna opaka kletva, gora od one Mamićeve, onom novinaru, a glasi:
"Da Bog da imao, pa nemao!"
Lijepo je sa lošeg na dobro doć, ali kako je onim jadnicima, po raznoraznim Salzburgima, što su nekada bili moćnici i svašta nešta imali,
ili ehhhhh, malo Jugonostalgičarstva, samo u okvirima standarda,
zaposlenosti, stanbenih pitanja, samo to, onak s običnog seljačko radničkog aspekta.
Nekak se automatski sjetim Isuseka, na onoj gori di gladnom narodu dijeli ribe.
Ma prelijepo. Jedan dan i rješeno sve?
Kaj su jeli druge dane, sve do ovih dana?
Nekak mi se nameće pitanje, a nebi štel Bogohulit, kaj nebi bilo bolje da je netko od tih profesionalnih ribara iz Družine, npr.
naučil ljude pecati, loviti ribu.
Bilo i kruha tam, uz ribu.
Ajde sva sreća sad, ako nestane kruha, ima se kolača,
a ne mora biti ni riba, mogu lignje, škampi, kajjaznam....
Pomažeš ljudima hranom, smještajem, jedno vrijeme i onda prestaneš.
Ubogaljil si siromaha, ali drito, u pojam ga ubil.
Kao u onom vicu:
-Prolazio jedan čovijek svaki dan pored dvojice prosjaka i
svaki dan im darivao, svakome po 5 kuna,..................
i nakon par godina, prođe on jedan dan pored njih i ne da im ništa,
pa drugi, pa treći dan,...............
četvrti dan, kad ga vidje, kaže mu jedan prosjak:
-hej, stani malo, godinama si nas stalno darivao, a sad odjedanput ništa?
-eeeee, momci, sorry, sad gradim kuću i nemam više za vas.
I ode.
Prozbori jedan prosjak:
-ma, vidi ga, majku mu, nama s leđa našo otimat!
Ha,..... kaj ja znam, .....sam razmišljam.
Pecati znam, sam da mi je naći prikladnu baricu, ili jezerce i
da mi izdaju dozvolu, valjda bi bilo i kakvog viška ribica za prodaju,
ili????
Evo kak ko jede u svijetu.
Da je poštenja, koliko nas bi mogli hraniti nekoga tam u Africi,
čak i mi na Burzi.
ahhhhhhhhhhhhhhh
Post je objavljen 27.12.2010. u 12:40 sati.