Danas je nebo plakalo samnom
danas su kiše lile zbog nas
letio je polako dan za danom
a ja u tebi tražila spas.
Ja rušila sam sve prepreke
prolazila vozovima kroz mesta razna
ta mesta bila su prazna
ali moje srce imalo je tebe,samnom uvek tvoj lik
i sada to srce postalo je anđeo gubitnik.
Prolazim i dalje kroz ista mesta,uvek me viđaju s osmehom na licu
smejem se i za najmanju sitnicu
i kad je najgore,uvek dobro je..
iako nešto ovo srce uvek znalo je
znalo je da će se i srce nasmejati onako iskreno a ne samo lice
kada shvatimo i ja i ti da život čine sitnice,
da je nama trebalo tako malo,tako malo i sve bi uspelo
i sad stojim...
čekajući dugo na peronima
srce i dalje tebe traži,tebe voli,a život nas razdvaja..
možda ponekad i spaja
verujem da postoji sreća,verujem jer srce ne laže
verujem i želim da verujem da negde postojimo MI..
zajedno MI a ne samo Ja i Ti...
još ću da verujem a ako život sruši sve snove,sve nade,iluzije...
tada shvatiću da ljubav samo bol je!
Post je objavljen 20.12.2010. u 21:34 sati.