Ja se Britancima divim. Mi da smo pametni, od njih bismo učili o poduzetnosti.
Jer gle.
Skoro smo zaboravili – ne, ne egzekucije gologuzih Argentinaca na falklanskoj hridohebini – na one lude krave, koje nam je dala Engleska.
Kad se gleda televizor, svako toliko idu reportaže o nekoj faci, koja je preplivala Lamanš (nije li i naš Rogošić??). E, ali pazi, nije Engleska Koni Ajlend, karantena, niti su ti plivači nekakva senzacija. Jerbo britanske krave, k tome lude, to su isto tako preplivale i, dapače, doplivale do svih kontinenata i uručile vjerodajnice "Mejd in Britn" kravljeg ludila po svijetu.
Malo smo zaboravili na to muuu-ha-hahahaha....
(Ne znam, koliko je ljudi pomrlo od te boleštine, ali sumnjam da je itko optužen za zločin. Kamoli osuđen.)
Ili, jer gle, zakaj se ja Britancima divim.
Jer su Američanima utrapili najameričkiju foru; pod nos su im tutnuli vlastitoprofitnu hazarđes indastri; dolje u Mehičkom zaljevu... Pa je Ferdo malo sa rorcangama nekaj zeznul pa su milijuni kubika nafte iz BiPijeve bušotine uneredili more američko.
Iako – ako kap nafte uneredi milijun litara vode, a u par milijuna kubika nafte ima podosta kapi nafte, koje unerede silnu brojku litara mora, onda ... ne znam, ne znam; priličan nered...
Mislim, da Rvacka Americi uneredi pola obale tak, pa oni bi nas.... eeej....
Ali svaka čast, Britanci, svaka čast.
Kip ap d gud vrk.
(I opet, osim ritualne optužbe od strane Mr. Obame, nikome ništa. Nitko optužen. Nitko osuđen.)
Ili, zakaj se ja divim Britancima isto.
Jer im fino veli Gadafi da imaju pustit onog libijskog kuma, koji je dao podmetnuti bombu u, netko će se sjetiti, PAN AMov Boeing 747, koji je pao na Lockerbie i u smrt povukao preko 250 osoba. I jer je to Gadafi Britancima rekao malo neuvijeno, ovi puste monstruma, umno i uljuđeno prihvaćajući da sila zakon mijenja.
Uz divljenje Britancima, ja se toplo nadam da će Gadafi ostat distanciran od Hrvatske.
Kaj misliš da počne befelat, koga se ima kamo i zašto pustit. Ili nam od škverova napravi devinjake.
Dobro je svakako da se mi koristimo partizanštinom; malim avionima i malim aerodromima. Ali vrag nikad ne spava, a Britancima kapa dole.
I zakaj se sad opet posebno divim Britancima.
Jer su prihvatili cajtgajst i živo ih briga za vlastiti đon i nejšenel i sajentifik heritiđ (uz već konstatiran manjak senzibiliteta humanog).
Pa tako, iskuju novi avionski motor. I vele da bu zdural 2.000 ciklusa do zamjene. Pa ga onda bjelosvjetske kompanije daju takvog, sigurnog i certificiranog, našarafit na svoje najveće putničke avione na svijetu. Pazi, Airbus 380 nosi putnika ko onaj trajekt, Estonija, što je potonula sa 850 ljudi. I čak i sami Britanci na svoje avione pošarafe iste takve motore, jerbo prodano je prodano.
Bat figu; frkne jedan takav nedavno i posada priličnim čudom spasi živote putnika i mrcinu od aviona. A dobri Britanci vele, pa okej, nou big dil; znali smo da motor nemre zdurat 2.000 ciklusof, nego samo 70. Do zamjene (po cijeni u desecima milijuna dolara). I još vispreno nadometnu, da nek se kompanije, bolje im budi, naviknu da nemreju ful gas furat tog Rolsa i Rojsa i da bu onda sve okej. Valjda.
(Na to su neke kompanije sjele i računale, i skužile da, primjerice, iz Los Anđelosa sa punim Airbusom 380 nemreju niti poletit, jerbo je pista kratka a avion pretežak, pa moraju dat gas. Ful. Ako su tu da lete. Ili, ako to ne mogu, smiju u avion pustiti maksimalno 80 putnika. Na voćnoj dijeti. Ostalih 720 sjedala ostaju prazna, da bi motori to zvlekli.)
I opet – nikom niš.
(A bojim se, i da trosne neki avion sa tim motorima, nikom niš. Il bi to Gadafi shendlal nekak.)
I zato se ja Britancima divim.
Dok nas ovakve, poštene i čiste, svi hebeju kak se sjete.
Post je objavljen 19.12.2010. u 10:04 sati.