15.00
Ručak i ja čekamo.
16.00
„Kasnim“, reče na ulasku.
„Ma, išao sam u P. cijepiti one moje starce. Šta ću s njima, svi preko 80.“
Spušta torbu, skida jaknu, pere ruke, izuva se, obuva papuče, prilazi torbi, otvara je i pruža mi malu vrećicu.
„Aaa“, kažem nasmijano i stavljam vrećicu u frižider.
16.30
„Dobar tek.“
„Hvala“, odgovori, pa nastavi veselo:
„Ej, rekoše mi da je Šeherzada bila tamo.“
„Nije moguće, zar u tim P*****ima?“ rekoh s čuđenjem.
„Pa znaš što je tamo!“
„Aha, da, da...“
22.00
„Već treći put večeraš“, kaže.
„Nije ovo večera...ovo su čvarci“, kažem.
24.00 (prošlo)
Tišina i kiša. Ostavljam knjigu i otvaram frižider. Žvaćem i mislim kako nisam ugasila komp. Vrata se otvaraju i sjete me najavljene nesanice za osjetljive osobe.
Na povratku iz wc-a, bunovno promrmlja:
„ Ala...Prijatno!“
Eto...
Htjedoh mu reći kako ne večeram četvrti put, ali...ne stigoh.
Kad neće da me čita!
Znao bi da su čvarci poslastica, a ovo sad...desert.
Post je objavljen 02.12.2010. u 00:49 sati.