- „Mama imaš li ti dečka?“
(zbunj???? od kud sad to??ebtga..mala je fakat vještica
i ulovila je već nebrojeno puta onak neku fluidnu istinicu koja putuje zrakom, paralelnim svemirom, u nekom neuhvatljivom obliku..
ali ju je mala bez pol frke ulovila…i ispalila…
i kak sad da ja njoj velim imam, kad „službeno“ i za javnost nemam…
ni te vikend susrete, ni tjedne kavice, ni sms-porukice ni niš…)
i hrabro, sabrano majčinski, a bez treptanja i onog „grc“ odgovorim…
- nemam..
-„Pa kak nemaš, a ja imam dva,
znaš, imam iz mog razreda, Filipa koji se uvijek igra sa mnom i
koji me onak podraga po licu
i imam Marka..iz dnevnog boravka, koji me poljubio zato što je jučer padao snijeg,
i kad sam ga pitala..a zašto me je poljubio..lijepo mi je rekao da je zaljubljen u mene…i eto…
ja ti imam dva dečka, baš dobro, jelda?“…
Post je objavljen 01.12.2010. u 21:04 sati.