koje plemenito biće,
ili mu se divite ili ga prezirete,
nema suzdržane sredine,
neee glasno zavikala je,
pustite neka svoju mrežu plete…
nešto duboko u njoj nikad dalo nije,
da osakate to divno stvorenje,
svu tu ljubav i strpljenje,
koju jedno biće u savršenstvo ulaže,
da u sekundi drugi unište…
toliko si mi se zapetljala u srce,
riječima tim bez daha ostavio ju je,
istovremeno izgubila se i našla se,
jer da oko srca njegovog mrežu plete,
nije isto što i u srce pustit je…
u njemu svoj kutak našla je,
nježno plete svoju mrežu ljubavi i sreće,
bez prezira i straha da ju drugi unište,
jer on joj se divi,
za njega ona plemenito je biće…
Post je objavljen 30.11.2010. u 00:29 sati.