Hejbok svi.
Ja sam...Hmm.kako bi se mogla opisati? dakle ja sam jedna osoba/čudoviše/djevojčica što li koja ide u gimnaziju i ima četrnaest godina. Skoro je najmlađa u razredu ali to joj ne smeta i trudi se u skladu mogućnostima ponašati NEdjetinjasto. To u skladu s mogućnostima znači da nijedan četrnaestogodišnjak nije potpuno ozbiljan itd. i da se svi mi ponekad ponašamo jako djetinjasto. Nevolim da me se naziva nekakvim tinejđerom i nevolim kad moje roditelje pitaju dal imaju problema samnom jer sam ja kofol u 'onim nekim godinama'. to stvarno nevolim.to dokazuje da ljudi koji pitaju takve stvari nikad nisu čuli za obrazovanje ili recimo psihologiju. Ja sam jednostavno dijete. Nisam u nikakvim posebnim godinama, kao što nepostoje posebne i neposebne godine. to je samo neki broj, nevažan i nerazumijem zašto se svi oko toga tako brinu. Dakle ja sam dijete i neželim biti odrasla kao što svi odrasli misle da želim u 'mojim godinama'. Meni se sviđa ovako. Biti četrnaestogodišnje dijete skoro najmlađe u razredu.
Također me poprilično smetaju ljudi koji misle da ja koja nevolim stajati nasred hodnika i glasno komentirati deče koji prolaze nikad nisam zajubljena i da sam ja 'predjetinjasta' da to shvatim. Krivo. Ako ja želim da ljudi znaju tko mi se sviđa ja ću to reći svima uključujući tu osobu, ako neželim iz bilokojeg razloga onda valjda imam pravo zahtjevati da me se pusti na miru. Ali ljudi nisu takvi:oni za svakog tko je drukčiji na bilo koji način smišljaju neke razloge i pokušavaju ga ugurati u neki kalup. A ja neželim biti u kalupu. Sviđa mi se biti slobodna. Jer kalup mi netreba. Što će mi? Mogu voljeti i bez da glasno komentiram svako muško biće koje kraj mene prođe, mogu biti dobar prijatelj i saslušati svakog bez obzira na to što se inače 'prezentiram' kao vesela djevojčica.
mislim da bi to bilo to.za sad.;)
Post je objavljen 29.11.2010. u 17:39 sati.