Marketing
Idemo gore
Sad ćete vi reći kud će gore nego što je. Ne taj gore nego onaj, visočije gore u gore i planine, do Mila i ostalih đetića.
Kad sam već spomenuo đetiće da ne zaboravim spomenuti kako đetići i đevojke žive u ovoj „velikoj državi“, odnosno kako mladi Crne Gore žive.
Dobro bogufala, kao i naši ovdje. Uglavnom rade na burzi, jer u privredi...ma znate već, pa se dobar dio mladosti bacio u poljoprivredu, hortikulturu, agrokulturu, čistu botaniku.
Uzgajaju onaj filadendron, hibiskus, anus, meniskus, kanabus (znate da je „u“ na ćirilici „i“)
i tako sretne i zadovoljene dani ih trpe i podnose.
Krediti...u roku jedan dan koliko oćeš i to keš na ruku, možeš pokrenuti biznis koji ti napamet padne i kuću napravit bez dozvole i svašta nešto ako si član...zna se. Dakle glavni uvjet je dati svoj glas a za to dobiješ i posebnu olovku!?
(ostaviše trag, il' Turci il' Jure Radić)
Došli smo i do rijeke Zete.
Znate li da su nekad davno postojale cigarete „zeta“ nešto u klasi „drave“, jeftina krdža i pušači su ih mahom čmarili. U to vrijeme je bilo popularno i nezgodno pitanje: „Jel' pušiš zetu?“
Zamolio sam sestru, jer tu je udana, da mi bude vodič za učiniti koji snimak dok ostali dime i kafenišu. Rečeno učinjeno.
Malo dalje niz obalu opazim mlaz vode (a svašta i ja vidim). Pitam je, koja je ono pritoka?
- Hehe, je aha, ali ne vidiš da čoek piša.
Je svega mi, taman je svršavao pišanje a mi se okrenuli kao da ga ne vidimo.
Nakon par minuta on zazove sestru po imenu i mi se okrenemo.
Dolazio nam je ususret, još je trljao ruke o hlače a nekoliko kapi je ostavilo trag na istima.
Kaže mi sestra da je to brat od tetkinog ujaka njenog zakonitog? Jasno naravno.
Dosta glasno poželio nam je dobar dan i obratio se sestri s pitanjem.
- Jeli ti ovo brat nevjesto?
- Jest, stariji.
- Mašala!
Pružio je ruku da se rukujemo a ja se škicajem, ne pružam ruku.
Nezgodnjak!
Veli sestra, „daj čoeku ruku što ti je“
- C, ne bi ja.
- Ada čoče daj mi šaku ruke da te upitam za zdravlje, kako si putova, kako ti ostala čeljad jadan.
- Nemogu.
- Dati nijesi invalid, daleko bilo?
- Nisam ali mi se ne da, eto.
- O viđi vraga su sedam binjiša ovo mi se još nikad ne desi, a što ne daš ako smijem pitat.
- Daj čoeku ruku da bruka ne pukne što ti je.- Opet će sestra.
- Ne mogu...nisi ruke oprao.
- Od čega da ih perem jadan.
- Pa sad si pišao.
- Viđi đaola ka da ti ne pišaš čoče. Jesam bogomi junački, prao urijeku. Ako se i omakne koja kap godine su...
- Oprosti, nemoj se uvrijedit.
- Ada čoče obrisah ruke, čuš njega,... ada nijesam tvojega drža nego svoje poštenje bogumi.
Možete li zamislit Crnogorca da tuca kamen...? E zato oni organiziraju umjetničke kolonije.
Post je objavljen 27.11.2010. u 00:02 sati.