Jutros najranije otvaran škure a vanka opet sve oblačno. Mislin, ovo je stvarno malo previše. Priprošla nedilja, Sv. Ivan, bija je zadnji onako baš lip, sunčan dan. Odonda, sve nešto bezveze. Južinasto, oblačno, kišno.
Sunce igra na kukalo. Nema ga ni za likariju. Božemiprosti, da ti triba bokunić sunca za ozdravit, slabo ti se piše.
Evo, meni se ne da niti grintat, atroke pisat.
Balkon mi je pun robe i dok se ova prosuši i osuši, da ne govorin dok je isunprešan, makinja će već bit puna.
U grad se ne može bez lunbrele, a snjon san cila smotana. Jednostavno mi smeta.
Tribala bi malo obać butige a po kiši mi je tlaka. Cila se ispaštročan. A i one naše ulice, kad padne bokun kiše ka da je kogod napravija klizalište. A meni noga još prilično nestabilna.
A još usto, ako i vidin štogod zanimljivo, problem mi je držat lunbrelu, pa izvadit aparat, slikat. Prije san mogla s jednon rukon, više ne.
Ove slike san jutros nekako na brzinu uspila kliknit.
Ovo je jutros bija sunčano kišni đir priko rive.
Aaaa…. Ubija me ovo sivilo!
I južina!
I kiša!
Evo je…. opet pada.
Pljušti.
Lije.
Plizzz.... kišo... stani više.
Post je objavljen 25.11.2010. u 14:02 sati.