Marketing
IMPURITA - tour report
Piše: Milan Chek
Sjebao sam u Startu. Onog momenta kad je dugo planirana turneja dobila glavu i rep, tj. Od momenta kada smo saznali kad ekskurzija počinje, rekao sam sebi da ću svakodnevno pisati dnevnik. Nisam to uradio. Jednostavno, nije bilo moguće...
Građanima Srbije je pre skoro godinu dana omogućeno da po zemljama jebene Evropske Unije putuju bez viza. To je značilo da izgovora za neodlazak na turneju više nema.
Prelazim na stvar. Pisaću tako kao da to piše član benda. Ne sviram, ne pevam, ali kad kažem, bilo nam je lepo, imam filing kao da govorim u ime cele ekipe, kad kažem svirali smo dobro, mislim da govorim u ime cele ekipe.....Zajedno smo jeli, pili, smrdeli, spavali, nespavali....lalalalalla....
Petak 12.novembar 2010. godina, pola deset ujutro, parking ispred Kulturnog centra Zrenjanina.
Ford Transit zvani Novica, Josip Fa – designated driver, Impurita minus Sale Kula (jebeni BABYLON), gepek pun binske opreme i Cef.
Zaradili i pozajmili smo dovoljno para da krenemo na višednevnu ekskurziju po regionu.
Za prvi koncert u Varaždinu (koji je trebao biti odsviran sa beogradskim bendom Katma) smo ispaljeni, ali datum polaska nismo hteli da menjamo, tako da smo se odlučili da dva dana provedemo u Puli, na Antifa festu.
Jedan kao publika, drugi kao izvođači.
Varaždine, hvala ti što si nas ispalio, jer smo se u Puli proveli bogovski!!!!
Kad kažem proveli, mislim na....ma, ko je bio u Puli, u Rojcu s Monteparadiso ekipom bilo kad, taj zna. Ko nije, njemu teško da mogu bilo šta objasniti i prepričati. Jednostavno, paralelni svet!
U dve rečenice: Putovali dugo (dobrim delom puta slušali Dječake i Vojka Vrućinu) pokupili Kobija, Trollove i „spajsa“(Osijek hvala). Stigli, u Istru, tamo mađijali, a neki od nas čak i zaradili „avatare“.
Dan drugi...dva popodne je, većina nas još nije spavala. Joj. A neko treba i da svira. U komu padamo oko 3 popodne i pridižemo se oko sedmice. Četiri sata sna...kome treba više!?
Saznajemo da Impurita na stejdž izlazi poslednja. Super s jedne strane, ali problem s druge. Kako izdržati do tada, a ostati na nogama i u stanju da se lupa po bubnju, urla, trese po žicama... Na svu sreću, Pula ima svoje mađije, pa se ispostavilo da to i nije velik problem. Naprotiv.
Mislim da je Impurita super zvučala, a mislim i da se publici, taj malo drugačiji i ne potpuno pankerski zvuk, ali pankerski pristup, baš dopao.
Diskova prodali 0, majica isto toliko. Podelili dovoljno.
Nedelja popodne, sunce sija kao da je maj, a ne novembar. Bežimo u velikom stilu, pojačani još dvojicom opasnih „rokera“.
Bilo je super! Puli hvala!
U Rijeku idemo starim putem. Jeftinije je, a i zanimljivije+klizi se uz more što je nama od „dragocenosti“. Naravno, u kombiju slušamo Dječake i Vojka Vrućinu. Oslanili smo usput noge, neki od nas tek nakon desetak godina pauze, a to je nešto! U kombiju popili par odvratnih piva iz plastike i stigli u Molekulu. Ekipa, lepo vam je tamo! Super je to kad se ljudi iscimaju pa sebi naprave da im bude fino.
Infošop, big up!
Sad malo o mestu za svirku.
Ovo nije kukanje, samo konstatacija. Podrum je do jaja, ali je zaista, zaista premali. Jedva se diše, pojačala jedva staju na „stage“!
Snađite se nekako, uredite onaj hol iza zabravljenih vrata iskopajte nešto i bićete glavni!
Mada, i ja sad tu kao nešto pametujem, a siguran sam da su organizatori više nego svesni dimenzija koncertnog prostora.
U Rijeci smo svirali sa Katmom. Nadam se da će tih zajedničkih nastupa u budućnosti biti više.
Rano popodne iskoristili za lutanje gradom, mazanje gustog jogurta na hleb i pantalone i podrigivanje na salamu.
Big up!!! Bilo je super. Orahovači hvala, medici hvala.
Rijeci hvala!
Rastajemo se s drugarima i kolegama iz Katme. Oni odlaze nazad u Beograd, a mi iz Rijeke kidamo u ranim popodnevnim časovima. Pred nama je izazov zvani Evropska unija.
Putujemo, a strepimo. Nismo krivi, ne nosimo ništa što ne smemo, imamo svu potrebu dokumentaciju, ali nas je frka granice. Ne znam zašto, ali fakat jeste.
Hrvatske carinike prolazimo lagano, umalo slupavamo crvenog Ferarija u međugraničnom prostoru, ali ipak prolazimo bez incidenta. Doduše, drot se momački potrudio da nam zagorča život i pronađe nešto što mi nismo imali. Na kraju nas je morao pustiti. Drote, ko te jebe, bedan si i mali!
Ulazimo u zemlju patuljaka, gde je sve cakum-pakum i u potpunom redu. Ne znam kako, ali u Sloveniji čak ni gume od traktora nisu blatnjave...
Naravno, u kombiju slušamo Vojka Vrućinu i Dječake i svakim novim slušanjem nešto novo i prljavo dolazi do mozga.
Opet kupujemo odvratno pivo u plastici i nekako ga ispijamo.
Stižemo u Ljubljanu. Ulazimo u Metelkovu. E, tek ti Slovenci sebi znaju da nameste lepo....
Svaka čast!
Svirka je u Menzi pri koritu. Jebeno dobar plejs!!! Čast nam je bilo rokati tamo+gremlini su vam zajebani!
U infošopu iznad kluba smo propisno nahranjeni i napojeni. Zparvo, tek sad shvatam da je to normalno kad se dogovaraš sa normalnim ljudima.
Nekako, do polaska na ovaj tour nismo navikli da pre i posle svirke postoji udobno, toplo i prijatno mesto, na kome se možeš opustiti.
Sama svirka, zvučalo je dobro, izgledalo je dobro. Bio je ponedeljak, ljudi nije bilo mnogo, ali...mislim da je dovoljno reći da je na koncert došla devojka koja je najveći fan Impurite na svetu! Cura ne zna gde je Zrenjanin, nikad nije bila u Srbiji, ne poznaje nikog iz benda, niti ikog blizu benda, ali jebeno zna sve tekstove pesama!
Fuck yeah! To se u ovim našim krugovima ne sreće često.
Nakon svirke, odmaramo, družimo se, ali doživljavamo i peh. Fuckin slovenački naci smradovi su uspeli da nam naprave „avatara“ ružnim plavim sprejem na kombiji.
Jebem vam mater! Bedni ste.
A da stvar bude gora, video sam lika kad je počeo da šara, oterao ga, ali u tom trenutku nisam imao ideju šta piše. Naivno sam pomislio da je neki grafitaš koji je hteo da baci bombu, lupi tag, da „ulepša“ beli kombi, pa nisam skroz pošizeo, a ono...svinja!
No, preživeli smo i to. Pritom se fino proveli sa starim, a upznali i neke nove prijatelje.
Ljubljani hvala!
Nakon tri svirke za redom sledi dan pauze. Kad kažem dan pauze, mislim na dan bez sviranja, ali ne i na dan bez kombija i puta... Sledeća destinacija, je ni manje ni više, nego srce Transilvanije, grad Targu Mureš.
E, to je već bila zajebana etapa! „Pišljivih“ 980 kilometara, uglavnom mimo autoputa, gomila benzinskih pumpi, parkirališta, jeftinih supermarketa, kočija, divljih pasa, brda, planina, reka i potoka. Ruta koju ni skoro svemoćni Jole Fa nije uspeo da odroka u cugu.
I, da, između Mađarske i Rumunije granica ipak postoji, iako su i jedna i druga članice EU, tako da...pripazite.
Ipak, stigli smo na vreme, čak i pre vremena, taman da se propisno ponapijamo u lokalnoj maloj kafani i tupi stignemo u klub u kome se svira.
Naravno, jedno četiri puta smo izvrteli Vojkove „Kuje i Lasere“ i sjebanu sijalicu na faru zamenili starom, ali ispravnom!
Biću iskren, sprdali smo se dobrim delom puta s Targu Murešom, menjali mu ime, Turbo Mareš, Tour de Mareš, Tuš Dumreš...samo su neka od glupih imena koja smo mu dodeljivali. A Zapravo, grad skoro duplo veći od našeg Zrenjanina, pun dobre ekipe koja je zaista željna rokenrola!
Doći ćemo opet, kad tad!
Targu Mureš, hvala!
Iz Transilvanije idemo u Banat, tačnije u onaj veći, Rumunski deo Banata. Temišvarski Atellier DIY je odavno postao nezaobilazna stanica većine underground bendova koji zalaze u taj deo Evrope. Ni Impurita nije pravila izuzetak.
Najbitniji momenat etape Tg.Mureš-Temišvar – videli smo jebeni Begej tamo gde je čist i gde izgleda kao potok! Takođe, ni na ovoj ruti Vojko nije preskočen.
A u Temišvaru nas je dočekao prvi neveganski obrok obezbeđen od strane organizatora. Fuck yeah, zaželeli smo se mesa mrtvih životinja.
Zli smo, politički nedovoljno korektni, ali to je činjenica. Kako kaže ona „Rodio se, tovio se, strefio ga šlog“.!?
Popodne smo proveli mirno, opremu postavili na vreme i iskreno, nismo ni sanjali šta nas čeka.
Impurita je tamo trebala svirati sa bendom Uzomi, ali ekipa iz Brazila se nije pojavila. Jednostavno, otkazali su turneju. Kad smo to čuli, malo smo se spuvali.
Radovali smo se upoznavanju prljavih Brazilaca.
Iskreno, očekivao sam relativno kilavo veče, malo ljudi i `nako atmosferu. Ispostavilo se da su moje prognoze bile totalno pogrešne. Banatska braćo, hvala, pomogli ste nam da turneju završimo u velikom stilu!
Atmosfera na koncertu i posle koncerta je bila neverovatna!!! Ne pamtim kada je i gde u toj meri pucalo od pozitivne energije!
Ali bez proseravanja, stvarno!
Temišvaru hvala!!!
Joj, da, umalo da zaboravim, umesto u Beč, pošli smo putem Zrenjanina jer je koncert u Austriji otkazan. Viša sila...jbg.
Sad će delovati kao proseravanje, ali čim smo prešli rumunsko-srpsku granicu, počela je kiša i nebo se zamračilo.
Prošlo je skoro nedelju dana, a ja i dalje pod utiskom. Verujte mi, lepo je nedelju dana ne pomisliti na probleme, biti s ljudima koji te ne nerviraju, ne razmišljati o raznoraznim kretenima, poslu, sranjima, lošim likovima, goblinima...
Jednostavno se opustiti.
Naravno, ekskurzija je finansijski krah, ali to smo znali pre polaska i nije nam žao.
Još jedna stvar. Nisam pomenuo nijedno ime, nijednu organizaciju, nijednog domaćina, tonca, kuvara, drugara...imenom.
Jeste trajalo 7 dana, ali plašim se da nekog ne zaboravim, a svi ste nam jednako pomogli!!!
Posted by Cef
Podeli:
FacebookPost je objavljen 24.11.2010. u 23:13 sati.