Marketing
LIPOST U KAMENU
Kad su Carla i Dalmata najavili 2. Splitsku blogersku izložbu i dali temu fotografija isti tren sam u glavi znala di su mi sličice i posložila ih onako napamet.
Tražeći mape sa tim fotografijama lutala sam, otvarala neke jako čudnih imena, vrtila. I krenula na put.
Put sjećanja.
Pa me tako zapljusnuo miris korčulanskog koromača.
Smijuljim se…. išla sam u Velu Luku popit kavu.
Prijateljice, ovo ti je poziv na izložbu. 
Čula sam zapljuskivanje mora. Opet jedan poseban trenutak. Trenutak prislaganja.
Jedan grad na rijeci.
Ponovno sam ćutila vitar u kosi.
Razdužilo se tako pregledavanje slika i putovanje mislima.
Vratimo se pomalo Dalmatinskoj liposti u kamenu.
Miris djetinjstva.
Dida i baba.
Češljanje vune, čišćenje ribe, grabljenje vode iz gustirne.
Gradele, pečena riba.
Crna teča i miris brujeta.
Slike posložene u posebnoj mapi. Svaka posebna na neki svoj način. U svakoj dašak Dalmacije.Teško mi se odlučit koje poslat za izložbu. Nakon dosta razmišljanja izbor je sužen. A u post ću stavit ovih nekoliko koje pokazuju kako propada lipost u kamenu.
Post je objavljen 22.11.2010. u 08:07 sati.