Vraćamo se do Dubrovnika; magla u Konavlima se razilazi, temperatura lagano raste i sad vožnja već postaje pravi gušt. Polagano se uhodavamo u ritam kolone, navikavamo na vožnju i razmak u cik-cak rasporedu, tako da postajemo pravi konvoj.
Zastajemo na odmorištu iza mosta nad zaljevom Mokošice - uglavnom zbog medijskog nastupa; mislim da su se svi koji su to namjeravali već priključili Karavani - jasno je da ćemo danas zbog ranog starta imati višak vremena kojeg ćemo ubijati dužim stajanjem. Ipak nema smisla da u Knin dođemo već popodne... fino; imati ćemo više vremena za zeku-peku po putu!
Post je objavljen 14.11.2010. u 08:12 sati.