Nešto me ovih dana iskušava sreća. Događaju se čudne stvari. I tada shvatih da sve je na čudno krenulo kad sam kupila svoju zelenu jaketu. Ne volim crno al u kombinaciji sa drugim bojama te boje dobijaju na svojoj važnosti. Eto , nekad kad sam bila prisiljena koristiti crno, više nego šta sam htjela, sanjala sam o zelenoj. Obečala sebi da će doć taj dan kad neće biti crno i došao je. Al da će zeleno biti tako sretno, nisam ni slutila. Sve opet zahvaljujući onom crnom, prethodnom. Volim da se događa. Pa i crno je događaj i to kakav. Događaj koji potiče na promjenu. Recimo smeđe ili sivo ne potiče na promjenu. to su neke sigurne, ustajale, monotone boje. a crna ona tjera ili u totalno crnilo ili u bijelo. Sve zbog ravnoteže. kod mene nema ravnoteže istovremeno, nego ili crno ili bijelo. Kad sve zbrojim i oduzmem bude tu neka ravnoteža. Moja ravnoteža je zelena. Svih nijansi. Od tamnijih do svjetlijih. Od nemirnih do mirnijih . Svaka me veseli. Al moja jaketa zelana, ona mi donosi neku nevjerojatnu sreću. Moja zelena jaketa, to sam ja. moje zelene bičve,to sam ja i zelena borša i zelena majca i zelene gaće i zeleni takujin i zeleni zid i zelena livada i zelena maslina i zeleni ormarić i ...
Ne , nisam ni na ćemu. Ja sam u nećemu. U svojoj zelenoj jaketi, koja mi donosi neke zelene misli.
Post je objavljen 19.11.2010. u 14:37 sati.