Sve je pustoš i praznina,
Ko napuštena domovina,
Pa se pitam, što mi to treba,
Istinu krojim sa tuđega neba.
Svaki zakon, nema smisla,
Svaka riječ mi je suvisla,
Pa se pitam, zašto sam pala,
Kad sam tebe upoznala.
Ti cjelivaš mi usne, a sve je lažno,
Ruke ti teške i robusne, grliš me snažno,
Ja znam dok si tu,
Misliš na nju,
Slabost si moja,
Izvlačim deblji kraj tog dvoboja!
Sve je meni tako strano,
Ja ko grožđe neubrano,
Što mi dan to sreću krije,
Vino bacam, vodu pijem...
Post je objavljen 22.11.2010. u 07:39 sati.