Upravo me moj vlastiti komentar na Mcmlx-ovom blogu natjerao da idem pisat. Što će nastati, nemam pojma. Nemam uvijek pripremljenu temu i motive prije nego krenem piskarat. I da sam samo tada pisala, ili samo kad sam ko tratinčica dobre volje, pola mojih postova nebi nikad nastalo. Ne moram previše brinut za formu i dužinu posta, jer ne pišem novinske članke ni reportaže, pišem za vlastitu dušu, za razbibrigu.
Čak ni ne moram brinut za dojam koji ostavljam jer ionako govorim što mislim, ne vrijeđam previše, popljujuem uglavnom one koji to po mišljenju većini ljudi zaslužuju....i stojim iza svega što sam napisala... Ljudi koji eventualno komentiraju što velim se slažu sa mnom ili se ne slažu samnom, ili samo žele dat svoj prilog temi, što mi je super jer blog ne pišem samo za sebe.
Mnogi postovi samom prirodom svoje teme pozivaju na komentar.
Ponekad sam i ja u pravoj dilemi jer ono kaj me zanima nemam trenutno ili uopće kome za reći a da me nebi smatrali čudnom, 'da previše analiziram', a neznaju da ja nad tim kaj mi se roji u glavi gotovo da nemam kontrolu, da mi se ionako sve što se roji a pogotovo dugo vremena, roji s nekim razlogom....a većina stvari bude doslovce izbačena gotova van, pa nema baš mjesta nekom velikom trudu, a pogotovo ne gubitku vremena!
Ne pazim ni na gramatiku posbno, ponekad se potkrade koja greška al to je rezultat brzog tipkanja, a ne....jer gramatiku sam usvojila na vrijeme, baš ko što je prosječni akademski školovani čovjek trebao, pa ne moram baš obraćat pažnju na to, na svu sreću. Niti se trudim previše, jer znam da friziranjem vlastitih misli nemam koristi, nikad ne ispadne dobro. Trudim se uhvatit unutarnju zvijer za rep i bit iskrena, jer moj blog je prije svega moje 'bojno polje', pogotovo velikim dijelom svojom prirodom. A ne meka za preseravanje.
Od iskrenosti prema sebi na papiru ja imam koristi, pa tada i još netko. I onda blog ima svrhu. Naravno, blog može imat i neku drugu svrhu, ko što je foto blog, blog sa reportažama i slično. Ili mix svega toga.. Moj ima za svrhu- malo filozofiranja u neku svrhu,po mogućnosti s još nekim, kaj čini stvar dodatno ljepšom... nevolje koje nas muče su 'lakše za gutanje' uz komentar podrške. Pa malo zabave, šale i malo sprdancije, kojiput nesvjesno na svoj račun, al uglavnom na račun političara, snobova i primitivaca. Uglavnom, blogić mi je veliko rasterećenje i postal mi je veliko zadovoljstvo.
Post je objavljen 14.11.2010. u 19:31 sati.