Marketing
VREMEPLOV
14.11. 2004 Trogir je zahvatilo veliko nevrijeme. Jugo je puhalo takvom silinom da je jednostavno rušilo sve pred sobom. Stajali smo priljubljeni na prozoru i gledali. I slušali zavijanje i udare juga.
Izlazak vani bio je skoro nemoguć. Po cesti su letile slomljene grane, odvaljeni metalni djelovi, kante su plesale po cesti.
Kad je u neko doba vitar samo malo popustija nisam imala mira i morala sam poć do Grada. Društvo mi je pravila Starija.
I nije bilo nimalo ugodno. Nas dvi, obe lagane ka perce, pokušavale smo se probit do grada. Držale smo se pod ruku, zaobilazile leteće smeće i malo po malo došle do parkirališta.
Pogled na Soline bio je strašan. Borovi polegnuti kao da su perce.
U Fortinu također slomljeni borovi.
Priskačući polomljene grane došle smo do pijace. A tamo puno slomljenih grana i puknuti banci.
Priko malog mosta došle smo do parka.
Pogled zastrašujući.
Stable slomljena kao da su šibice.
Ljuljačke i klackalice pokrivene stablima.
Nije mi bilo baš svejedno slikavat i slušat pucanje grana i gledat da nam se nešto ne sruši na glavu.
Žal mi je samo šta nisam imala digitalac nego tek neki mali Kodakov aparatić.
Jutros je svanija lip i sunčan dan. U postelji sam slušala zvona moga Grada.
Danas je Sveti Ivan Trogirski.
Danas je Dan moga Grada.
Post je objavljen 14.11.2010. u 13:53 sati.