Volio ju je svim srcem iako je znao da ne bi trebao...Uživao je u svakom zajedničkom trenutku s njom iako je znao da će otići i onda će ostati sam.... Nasmijavao ju je kako bi slušao njen smijeh iako je znao da će nastupiti tišina.... Činio je sve to iako je znao da će patiti...
Zašto je to činio? Zar je uživao u boli i patnji? Zašto je kažnjavao sebe?
Zašto ljudi to rade? Zašto uporno žele ono što ne mogu imati i ne vide ono što im je stvarno potrebno!? Jesu li takvi ljudi pokvareni - da li im nedostaje nešto što drugi imaju?! Zato čine te stvari?!
Bezbroj puta razmišljao je o tome. Koji je njegov zadatak na ovom svijetu? Što će on promijeniti ili donjeti u nečiji život?! Tugu ili veselje? Što može on ponuditi osim ljubavi ili je ljubav i više nego dovoljna?!
Nema odgovora na to pitanje!
On ju i dalje voli iako zna da ne bi trebao... Uživa u svakom trenutku s njom i zna da će ona otići a on ostati sam.... I dalje ju nasmijava ali ne čuje njen glas.. Zašto to čini?!
Ponekad jednostavno odmahneš rukom....
Post je objavljen 09.11.2010. u 14:50 sati.