Ako kročiš u čivutski vrt, na sedmo koleno čini će pasti...
I, k'o da nema drugih bašti... Di sve pupi i sve šljašti...
Di na miru možeš šeboj i božure krasti...
Moja nesretna mati... Htela me spas’ti... Savetom finim...
Al morala je dotad znati...Da ne sme kas’ti...Šta da ne činim.
Šta je bedem neg’ široki zid? Lako se zajaši... K'o stari čilaš...
Mahovina k’o astragan... Da bez glasa šmugne dragan...
Ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš...
Ruka zavesu miče... Trepte u tmini... Biserni zdenci...
Zbog nečeg đurđic uvek niče... Baš u tišini... I baš u senci...
Ako dirneš u čivutski vrt... Kletvu ćeš nosit’ k’o srebrn zvončić...
Bićeš žedan kraj bunara... I siromah s puno para...
Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić...
K’o u tuđi vrt uđe... Crn lebac mesi... U crnom plehu...
Eh... 'Ne poželi ništa tuđe...' Svi smrtni gresi... U tom su grehu...
Kao mrva iz džepa... Truni se lako... život protekli...
Da, rekli su mi da je lepa.
Ali baš tako? To nisu rekli.
Post je objavljen 09.11.2010. u 11:39 sati.