Odlucila sam da se smejem
i da pustim tugu da ide dalje.
Priznajem da ce mi nedostajati,
jer poznajem je kao svoju.
Otvorila sam vrata..
oprezno, polagano..
da izadje tiho
kao sto je dosla
ne znam da li da joj kazem zbogom
ili da joj kazem dovidjenja..
mozda bi najbolje da joj kazem dodjavola!
Ma znam da cemo se opet sresti
ako joj kazem dovidjenja
mozda ce me vise voleti
mozda ce biti blaza prema meni
onaj 'drugi' put
mada znamo obe da cemo se dugo druziti...
Eto zasto svi naviknemo na svoje teroriste
zasto smo im zahvalni
na lekcijama koje nam sreca nije mogla doneti
eto zasto smo upoznali lepo
zbog noci dan
eto zasto se borimo
eto zasto posustajemo
ali nikad ne odustajemo.
Izazovi me u svako doba
da te vidim na cas
da popricamo
da razresimo
da sretnemo drugu stranu medalje
vedriju i drazu.
A sada, prijatelju, zbogom
i ti i tvoje stvari
vreme je za kiriju da mi se plati!
Imali smo raznih podstanara
i nisu svi bili tihi i uredni
nisu svi bili vedri i lepi
nisu svi bili ni nevaljali i bucni
neki su pak bili prikladni a mucni
neki su bili prljavi a dragi
dok neki smireni a mladi.
Sve smo ih primali
nakon prvog utiska
zbog viska prostora
i para za put u inostranstvo!
Post je objavljen 05.11.2010. u 16:00 sati.