Cili dan mislin na Karmelu Zukan.
Nikad ja nju nisam upoznala, niti sam joj vidila sliku.
Karmela Zukan, da je živa ne bi znala ko sam ja. Ona je umrla puno prije nego sam ja došla.
Dok sam ja bila mala to je bila prva smrt o kojoj su mi pričali.
Mene je ona potpuno opčinila. Išli bi, mi dica do njene napuštene kuće i satima pokušavali dokučit, kako je Karmela
provela zadnje sate i je li znala onoga koji je ubija.
Bila je u babinoj kući i druga Smrt koja nas je sve gledala dok ručavamo sa plave pozadine, uokvirena na zidu.
Mi bi jeli, a nas bi gledao mladić sa smješkom.
Ta Smrt je živila u kući i često je njezina prisutnost znala usisati dah svih nas. Kad bi se to dogodilo, svi bi umukli. Onda bi, najčešće dida, izašao iz kuhinje po novu dozu zraka.
Baba bi nas dicu zabavila nekim poslom i pričala - u njenim pričama sve je bilo moguće.
Kad negdi ideš obučeš donju majicu naopako, u džepove ti stavljaju mrvice kruva da te ko ne bi ureka.
Smrtna tica navještava kraj – ljudima, životinjama i danima.
Leptirica je uvik neki pokojnik koji se vraća jer se zaželio rodbine. Onda leti po sobi i sluša šta njegovi pričaju.
Nekad je leptirica i vištica neka iz sela.
Dica se ne gledaju u ogledalo kad padne mrak. Mogu vidit svašta i pripast se.
Po mraku niko ni ne zviždi. Samo vitar fijuće po Mosoru i svi znaju da to vile paraju robu.
Kad se molio, stric Stanko je vidio šterike u čizmama pokojnog brata. To mu je on javio da je mrtav.
Kad su ga našli i pokopali, nisu više šterike gorile.
U svetog Roka je padala kiša kroz krov dok se baba molila. Kad su izašli isprid nebo je bilo vedro i puno zvizda.
U tete Marije neko cilu noć prosipa žito po tavanu. Don Pava joj je da zamotuljak koji je na kominu zapalila nakon sedmice dana. Iza toga joj se blagoslov vratija u kuću.
Kaže baba da je oni dan kad je umra cilo jutro smrtna tica kričala i još mi je rekla da je sve štekere tog jutra u kući prominija.
A Karmela? Baš danas mislim je li joj iko od dice odnija cviće na grob.
Post je objavljen 01.11.2010. u 23:34 sati.