Tiho i sjetno provlači se jesen kroz polugole grane. Škripi i šuška lišće pod nogama. Nebom plove oblaci. Tamni, jesenji.
Puste su kalete. Nigdi nikoga. Ne čuju se koraci. Tek tu i tamo škripa poneke škure.
A one…… raspucale, dotrajale u zagrljaju šarenom.
Plameno crvenom.
Suho zelenom.
Tek ih poneki golub čuva.
Post je objavljen 02.11.2010. u 11:11 sati.