Oprosti mi zeno,
ti sto me zoves
da ti saljem stihove svoje.
Oprosti,
al ja ti ih ne mogu dati,
jer ti mi zeno nisi
ni ljubav, ni sestra,
ni kcer, ni mati,
i kako onda da muze moje,
rijeci mile i drage,
kako da napajaju zedno
srce tvoje.
Ja ti stihove svoje
ne mogu slati,
jer ja ih saljem
onoj koju cu srecom zvati.
A ti,
ko si mi i sta,
samo jedna daleka neznanka,
stihova zeljna.
Ti jesi zena,
mozda i pozeljna,
lijepa i snena
i stihovima mojim zanesena.
Ali oprosti,
oni su za tebe
samo nezvani gosti.
Jer stihove moje srce
pise onoj koju voli,
i kad se raduje i kada boli.
Oprosti sto ih
tebi ne mogu dati,
jer ljubav svoju
ne zelim izdati.
Post je objavljen 01.11.2010. u 03:23 sati.