Potrošio sam se, pomislio je. Prostor u kojem sam odrastao postao je tijesan. Ljudi su mi postali teret. Osim ono malo prijatelja koje ionako više ne gledam kao druge ljude. Oni nekako svijetle i nisu mi teret, taman mi došli sa vrećama kamenja.
Potrošio sam se, pomislio je, a kučka je stajala pored oronule bazilike i tresla se od hladnoće. Nije ni lišće više tako žuto. A i romantizam je prošao davno. Potrošio sam se i volio bih ići, pomislio je. Kada dođe do rešetaka kojima su omeđene ovakve zemlje, pomislit će kako je šteta što se toliko potrošio. Rano je. Možda je trebao ostati bez svega nešto kasnije.
Kada bude mogao zrelo razmišljati i postaviti principe svoga postojanja na ona mjesta koja zaslužuju.
Bez kolaža i anarhije.
Post je objavljen 28.10.2010. u 23:33 sati.