Ona je stara škola,
Ne ko moderne žene.
Ona šiva dotu,
I veze goblene.
Nju je gojila strina,
Dok su starci na radu,
Privremeno, zna se,
U Munchenu gradu.
Ona je senzibilna,
Prava cura sa sela,
Sve dok jednog dana,
Njega nije srela.
On je debil po struci,
Njemu dileri prijete.
Prije nego se snašla,
Već je nosila dijete.
Našla je stan u gradu,
Daleko od tog lika,
Njeni se zla odrekli,
Nije za katolika.
Život je čudno kuje,
Uzalud svaka škola.
Lakše je nisko pasti,
Teško je do idola.
Dok imaš daha,
Koračaj bez straha.
Jer što su budniji,
Ljudi su čudniji.
Tu priču dobro znam,
Jer u nju pripadam.
Nitko ne veze goblene,
Bolje od moje žene.
Post je objavljen 08.05.2011. u 13:12 sati.