Marketing
vratija se šime
Što se to treba dogoditi u glavi jednog po svemu običnog, a opet dozlaboga neobičnog, djevojčurka da prestane pisati? Da izgubi taj dar, nazovimo ga tako i jednostavno odustane od onoga što ga je nekad toliko veselilo? Ne znam. No znam da mi se dogodilo. Da, o sebi ja to govorim, jasno vam je, ili barem onima koji me duže čitaju (ako je uopće ostalo takvih nakon ovoliko vremena). Jedno ipak nisam izgubila...sklonost da se sama sebi obraćam u trećem licu. Ludo? Možda. Zabavno? Svakako. :) Blog pišem već gotovo šest godina. I obožavam ga. Upoznala sam tu mnoge drage ljude, s nekima od njih u kontaktu sam još i danas. No većina ih se pogubila. Ili sam se ja pogubila. Ne znam. Ali mi je žao. U međuvremenu promijenilo se puno toga...toliko da bi besmisleno bilo i početi pisati o tome. Stoga neću. Ostavljam sve te godine, događaje, ljude i uspomene za sebe, a tu počinjem ponovo. Jer je pisanje ono što me ispunjava. A kako sam trenutno prazna, pisanja će biti. Obećavam.
Nadam se da tu negdje još postoje oni s kojima sam se čitala i tipkala nekada davno....da, dobro vas se sjećam i nedostajali ste mi. A svi vi koje još ne poznajem...upoznat će te me, polako. U prijevodu, bježite na vrijeme, ona se vratila. This time for good. 
Post je objavljen 26.10.2010. u 23:54 sati.