Sumrak se spušta na moj šapat,
Ja leđima osluškujem zapad.
I zebnja mi kralježnicom kola,
Ja volim te do bola.
Sumrak se spušta pa me tješi,
A opet ništa ne može da riješi,
Ne koračam već lebdim snen,
Na pola puta ostavljen.
Ljubav ne smiruje me,
A moja je narav čudna
I svaka misao bludna.
Prvi bacih kamenje,
Loše podnosim krivicu,
To piše mi na licu...
Sumrak je pao na moje rame,
Drugo se ne da, dirati tame,
Padam kao suhi list,
Ko lažni iluzionist!
Post je objavljen 08.05.2011. u 17:07 sati.