u ciklusima se smenjuju godišnja doba...ali, svaka naredna jesen dublje povređuje od predhodne...hm...imam osećaj da mi se osećanja sve jasnije definišu i sve su manje zamagljena spoljnim uticajima...verovatno je to i normalno, jer godinama čovek postaje sve više okrenut sebi...sve ovo neminovno produbljuje rupu u duši i počinjem da sve više razmišljam o pripadanju...kakva treba da je ona za koju bih mogao da kažem?...to je ona kojoj želim da pripadam...čudne su godine koje smo proživeli, toliko događaja, koji nisu ostavili nikakav trag...da li su godine vezane sa iskustvom...i šta znači iskustvo, osim božije alatke kojom se čovek sve više i dublje povređuje...hm...razmišljam o usudu...čitav život želiš nekoga da sretneš...i sretneš ga, pa nakon toga večno patiš zato što svaki susret ima neminovan kraj...da, kada smo bili zajedno to sam joj i rekao...čitavog života ću moći da volim samo tebe...prokleto sam bio u pravu...
Post je objavljen 22.10.2010. u 09:27 sati.