Znam, znam…. nema me ni za vidit ni za čut. Pojavim se tek tu i tamo sa ponekim komentarom. Šta bi rekla naša Suncokretica…. pišem postove u glavi. I baš ih nekako lipo posložim a kad sve to triba prinit na ekran sve mi se nešto zbrčka. Pa tako i stranica ostane bijela, prazna. Neispisana.
Jer ni sa čim ispisanim nisam zadovoljna, sve mi je nekako bezvezno. Pogotovo kad nešto ispišem u napadaju ljutnje. To ustvari baš bude dobro ali mi se neda objavit.
A dok se nešto ne posloži kako triba još ćemo malo prošetat.
Sa limuna me gleda nešto rogato.
Pa još nešto čudnovato.
I miriše božanstveno.
Sa vrha stabla usta je raširila naranča.
Jedan samonikli javor.
U neobrađenom dijelu polja nađe se svašta.
Šparoge.
Čak i neka mala gljivica.
Suhi koromač.
I još puno svakakvih nekakvih cvitića, biljčica.
Post je objavljen 21.10.2010. u 13:52 sati.