sve ide kako bi trebalo ići. onako, svojim tempom, zadovoljavajuće, prosječno.
ne bih se trebala buniti niti žaliti niti biti nezadovoljna.
sve je im'o, ništa im'o nije.
nešto kao lajtmotiv mog života. a bojim se staviti sve te razloge na jednu
čistu površinu u mom mozgu i onako, odlučiti koji ostaju a koji idu u smeće.
ili mi je samo lakše trpati stvari pod otirač i pustiti da se gomilaju dok ne
puknem, ne eksplodiram...onako, emocionalno. kako ja znam.
no dobro. jesen je. listopad je. magla je. kiša je. hladno je. to uvelike
otežava život. barem se većinu vremena tako tješim.
Post je objavljen 20.10.2010. u 23:46 sati.