Između inoga, došlo ovih dana nešto na emajl, puno pametnih savjeta kak treba živjeti. Brkaju se vremena (glagolska) ima nešto tipfelera, nema veze; nešto se ponavlja, manjak i višak interpunkcija pa nešto oksimoroni (za neupućene: Kad ti neko veli – dobro jutro, a ono ponedjeljak ujutro).
Na kraju piše, malo bum skratila, ono, savjeti svjecki:
Traži znanje, više čitaj, sjedi na verandi i divi se pogledu....
Provedi više vemena sa svojom obitelji i prijateljima...
Jedi svoju omiljenu hranu i posjećuj mjesta koja voliš...
Nešto piše i ono manje gledaj TV... i to...
Pa ono razbili smo atome (ono sad ko je dobil Noblprajs), ali ne i vlastite predrasude.
Pa dalje:
Život je niz trenutaka (E OVO NEMREŠ VEROVAT, mi smo učili o minutama i satima, a ono - trenuTci);
Služi se kristalnim čašama,
Ne štedi najbolji parfem; kupi si nešto što jako želiš...
Izbaci iz svog rječnika /op. blogerice: za one koji znaju razliku rječnik i riječnik, dooooobaaaar!/ “jednog dana”...
Napišimo danas pismo koje netko čeka... (ko još pisma piše kad postoji emajl???)
Recimo obitelji i prijateljima koliko ih volimo.
Svaki dan, svaki sat /evo opet postavka o vremenskim zonama!/ je poseban i nikad ne znaš je li ti i posljednji.
Ovo zadnje bolje zvuči kao: Živi svaki dan ko da ti je posljednji, jednog dana ćeš biti u pravu.
Strašno sam si fensi i u stilu ovog emajla ili kaj već je:
Sve kaj imam od obitelji, sama sam si rodila. Ostalo poumiralo ili je nedostupno, daleko. A ovo doma nemrem zaobići, fort pitaju kaj ima za jesti i tražiju lovu. Dakle decu viđam navečer, uglavnom me zbudi njihova svađa, čuje se do Karlovca. A prek dana naslućujem da je neko bil doma po manjku hrane i hrpi veša u kupijoni, svaki fura svoj film, nadam se da dišu punim plućima.
Nemam love da si išta novog kupim (nosim sve seknd hend i seknd fut). Moji prijatelji znaju da ih volim, pa jebate, nisu gluhi!
Jedem normalno samo hranu koju volim jer volim jesti sve, a kupim ono za kaj imam lovu. Sekiram se svaki dan ko da mi je zadnji.
Čitam knjigu da bog sačuva (batler je ubojica, za one koji su načitani), a tu knjigu čitam zato jer je u trafiki koštala 20 kn. A knjiga lagana i fizički, taaaaman za do posla i natrag. Pa nebum valjda Anu Karenjinu furala. A računica je ova: ako svaki radni dan kupim 24sata, ne stignem to i tak pročitati, a to je u mjesecu cca 20 radnih dana puta 24sata sve skupa 480 sati ili kuna, jelte, a puno mi je to.
TV gledam tak malo da me sram, ali zato ljubim srcem svim: ljubim Cezara di cainiii, Cezar od cuckih (u 6 ujutro, Nešnl džiogrefik), ali kad je stari krepal (TV, ne stari rimski Cezar, on je krepal ima par godina), ipak sam kupila novi. Idem na posel svaki dan ko da mi je zadnji jer ne znam jel bum sutra živa do posla i jel bu plaća.
A kad dođe plaća, fakat joj se iskreno veselim! Kaj se tiče budućnosti, nema brige, u ovoj državi...
Koje crne kristalne čaše!? Već davno su se razbile, sad i sok (litra 8 kn, sirup) pijemo iz lončeka di smo držali penkale dok smo ih imali, pa ak ne pomirišiš prije nek potegneš, može se dogoditi da srkneš deterdžent iz čaše koja se razmače od fleka, a u najjeftinijem deterdžentu. /Svi njuškamo, ko da nam je zadnje, a kad promislim meni je zadnje i prošlo/. Ja imam parfem kaj mi dete dofuralo iz Turske i koristim ga i ko dezodoran i ko šnjof (dezodoran bu neko šenkal za neku prigodu, ak ne, bum rekla prijateljima kad mi je rođendan, jer oni živiju ko i ja). I bazdim tak fino celi dan da mi je sve neugodnjak, ali imam konačno parfem i tu jedino dišem na pol pluća jer sam do sad koristila samo kolonjske vode kaj shlapiju s tebe to tramvajske stanice.
S atomima se ne bavim (nemoj da mi neko ne zna za kaj su oni čobani dobili Noblprajs iz kemije i fizike) pogotovo ne atomima u obliku prašine, skromna sam.
Svaki dan se valjam na Sanjine provale, bile one tužne ili vesele, jer ih već i slabo razlikujem, i Sanji vreme ide. I ne brinem jel bu se nasrdila, jebe mi se! A na verandi nemrem sediti, nemam verandu. Pa onda sedim na Trgu bana Jelačića kod nekog stupa i jedem sa Sanjom pica-kat ko da mi je kakav? - ZAAADNJI!!!(ona prožidre pomfrit, neki okrugli s očajno masnim sosom). A ujutro popušim bar 5 cigareta isto tak punim plućima da je ludnica, tim više kaj je pušenje zabranjeno - i popijem dve kave od Fatime (kavomat u firmi). Jednom tjedno škrtarenje (ko kupi jeftinije, al kava kaj košta košta) s Bibom po Getrou pretvorim u veličanstveni izlazak.
I kaj mi onda trebaju savjeti okićeni cvećem i malom decom, božem'prosti i ova moja velika deca mi idu na pluća!
P.S. Od Bibe, ničim izazvane (klinac, izazval ju je naslov!) sam dobila knjigu – Savjetnik za loše majke. Odlična je! A Biba veli da ju podseća na mene. Onda sam knjigu posudila Sanji. Sanja veli da ju stil (ne sadržaj, ko Bibu) podseća na moj jer nemre pohvatati ni glavu ni rep, ali da je duhovito. Sva sam si fensi. Kak? Punim plućima, ko da su mi zadnja.
Post je objavljen 20.10.2010. u 14:26 sati.