Ne znam kad sam zadnji put imala toliko malo vremena. Ne susrećem se sama sa sobom, ali već duže vrijeme mi se čini da to nisam ja. Najkomičnije od svega da već tri tjedna imam snijeg na tv ekranu jer je najprije nekakav nesporazum sa Bnetom, pa sad čekam tvmax, a to traje li traje, iako sama sam kriva jer nisam na vrijeme počela. Ali, ništa mi od toga mi ne nedostaje. Idem po predavanjima- molba i konačno dozvola da prisustvujem kao slušač- drugi put više o tome. Kasnim, ali to je već sudbina, iako nikad ne kasnim, a jučer sam se još po cesti prosula koliko sam duga i široka- sve šira. Svi su se oko mene smijali na sav glas- sve sama školska djeca. Istina jedan momak me upitao: Gospođo treba li vam pomoć, a ja sam odgovorila: Sve je u redu, a Bog i bogme najradije bih plakala. Još sam se onako starački dizala na sve četiri ruke i noge, a momak je dodao: A jebi ga, što je trebalo značiti, shvatite u žargonu: Eto pali ste baš mi je žao, a ja sam odgovorila: Baš tako, ali razumjeli smo se.
To se do jučer događalo mojim starima, a sad se već događa meni.
Budite pozdravljeni vi sužnji što ih mori glad. Javit ću se kad-tad. Neke od vas još i čitam, a nemam vremena za komentar, ali šaljem vam puno dobrih vibracija. Živio život kakav god jest, a ja još radim i plaćam porez- teško mi pada, ali kako je momak rekao jebi ga- što u prevodu znači: Volim ovu zemlju pa joj malo pomažem da iziđe iz krize, a pošto ne znam tko je sve lopov ( ne gledam tv, ne čitam novine, ali doći ću u Zagreb na premijeru u ZKM o Luki Ritzu, koliko sam razumjela, uglavnom je povod predstavi taj nesretni mladić, nije me briga tko je sve lopov. Glavno je da ja nisam više- manje)
Zbrkana sam, ali takav mi je horoskop.
Post je objavljen 19.10.2010. u 14:15 sati.