Bajkeri znaju o čemu pričam; kad voziš u koloni ti si i dalje sam na svom bajku, sam sa svojim mislima pod kacigom - nije to kao u autu kad pričaš sa nekime, slušaš mjuzu ili razgovaraš na mobu. I inače me ta tišina lako odvede u sjećanje, naročito kad je ritam vožnje spor i monoton kao sada. Misli me danas odvode u moj intiman svijet, i to tako temeljito da si u par navrata moram govoriti: "Krešo, na bajku si, daj se koncentriraj na vožnju!", jer iako moje oči gledaju cestu i kolonu predamnom vide nešto sasvim drugo. Ipak, srce mi radosno pjeva i u jednom trenutku shvatim koliko mi je dobro i lijepo, pa si potpuno ispunjen glasno i začuđeno uskliknem: "Kako mi je u ovom trenutku život dobar!"
Mom komadu ću morati kasnije reći da je ipak bila sa mnom.
Post je objavljen 16.10.2010. u 14:20 sati.